Policijski glasnik

СТРАНА 84

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

Дине, којИ се понова вратис* на н&гативну законску теорију доказа законика од 1803 год., која је била у снази све до данашњег законика, донетог 24 маја 1873 год. Данашши Ауотријски Кривичпи Поступак понова је усвојио принцип слободне оцене доказа, који је санкционисан у § 258, и који гласи: »Суд при изрицању пресуде има да узме у обзир саме оно, што је изнето на главном претресу. Поједина акта могу само у том случају послужити као доказно срество. ако су на главном претресу прочитана, Суд има доказна срества односно њихове веродостојности и доказне сиаге брижљиво и савесно да цени и то како свако за себе тако и све скупа. 0 иитању, да ли се наква чињеница има да узме за доказану, судије не одлучују по законским доказним иравилима, већ само нг основу њиховог слободног уверења, добивеног из савесне оцене свих доказних срестава, изнетих за и иротив Уверење судије, према овоме, није ни на који начин везано. — И Немачки и Аустријски Кривичии Поступак садрже, међутим, само прописе о томе, која се доказна срества смеју употребити, к прописе о примању или сабирању доказа, т. ј. прописе који говоре о облику доказног поступка на главиом претресу. Повреда ових законских наређења повлачи за собом ништавост саме процесне радње. По што је по данашњем Немачком и Аустријском Кривичном Поступку судијско уверење ослсобођено сваке законске везе, то ипак, као што је речено раније у § 3 II, још никако не значи, да се у целокупном утиску, добијеном од доказа изнетих за и против оптуженог, који је меродаван за изрицање пресуде, има да гледа само неко неодређено осећање виности или невиности оптуженога. Из наведеног § 260 Немачког и иарочито § 258 Аустријског Кривичног Поступка види се јасно, да судијска одлука, и ако је слободна, ипак у сваком случају мора почивати на темељној операцији разума, а уверење судије о виности или невиности мора се наслањати на основе, који су приступачни разумној човечијој оцени. Стога су ови законици и могли наредити, да свака пресуда, донета од државног суда, мора имати своје основе или разлоге, у којима се тачно има да наведу како основи који се односе на фактичка, тако и основи који се односе на иравна питања. У томе, што закоиици траже навођење чињеница, као и основа или разлога, са којих се оне имају узети за доказане или недоказане, нема никакве противречности с укидањем законске теорије доказа, јер ослобођење судијског уверења од законских доказних правила не даје права судији да доноси у онгпте иеобразложене пресуде. — Примање доказа, као и цео доказни постуиак, тако је уређен законски, да се поједина доказна срества узимају свако за себе и од ређеним редом. Код сваког доказног срества судија има најпре да оцењује његову веродостојност за себе. За тим он има поједина доказна срества међусобом да пореди, из чега добија читав низ основа или разлога за или против истинитости какве чшБенице. Ово исто, још у већој мери,вреди за сас'тавни доказ или доказ по основима подозрења, пошто се овде из појединих утврђених чињеница изводи истинитост какве неизвесне чињенице. Ту се морају најпре поједини основи подозрења, који говоре за и против оптуженог, сваки за себе да оцењује, за тим се они имају оцењивати у њиховом односу једни према друтима, и најзад има се и с једне и с друге стране одмерити тежина доказних основа, који се у њима налазе. Тек кад је ова оцена свршена, може се из доказних основа подозрења извести закључак на недоказну чињеницу. Према томе, једна се чињеница оваком оиерацијом разума само тада може узети за истиниту, ако поднети докази дају довољно основа за то. Стога је сасвим оправдано што ови за-

коници и поред слободе судије у оцени доказа траже образложавање пресуде.') § 5Историјски развој доказа у Српскои Кривичном Поступку. I. У старој српској држави. Докле се о историји Кривичног Поступка готово свих данашњих западних и северних народа у Европи да говорити с довољно тачности и опшириости, јер у њиховом историјском развоју ннје било великих прекида, а ако их је и било, то су они такви, да су се сви споменици могли сачувати, дотле са историјом Српског Кривичног Поступка већ није тај случај. Не само историја Кривичног Поступка, него целокупна српска иравиа историја мора остати нејасна и непотпуна због оскудицс у правним изворима. И пре најезде Турака правни извори нису оили тако многобројни, нити би могли дати потпупу слику тадашњег кривичног ттравосуђа, а после петвековиог ропства остало их је само толико. да се једва може Да назире у старо српско право. Ако се само скрене пажња на прилике у којима је оио Српски Народ до губитка своје самосталности, одмах ће се видети, откуд малобројност правних извора у опште, и откуд, поред свих извора, празпине у кривичном правосуђу. (наотавиће ое) Д-р Бош. В. МарковиК -—?==е$2=» (Љ ОПШТИ.НА У колико су сачувани. и до сада до нас допрли споменици о политичком и административном уређењу наше старе државе, могли бисмо скоро са поузданошКу рећи, да општина, бар оваква каква је данас, груписана махом из више села, није онда ностојала. Имајући село као најмању управну једииицу. 1 ) уређење наше старе државе није знало за другу споиу између њега, жупе, града и других установа. Име опиЈтине једва ако се чуло у понеким приморским градовима, чија унутарња уређења нису била без осетнога утицаја или од суседних народа и држава онога времена, или установа народа, који су раније господарили тим крајевима. Овакво уређење, засновано нешто пре, а у главноме под Душановом владавином, протезало се после све до пропасти српске државе, па га је, са иезнатним изменама, одржала и сама турска владавина, узимајући и она село као управиу јединицу. Констатујући овај Факат, да стара српска држава није скоро знала за опшгину као управ \у јединицу; да је такво уређење без мало одржано и за св : време турске владавине, са променом, наравно, имена извесних установа и дотеривањем истих према приликама новога а несретног стања за српски народ, ми бисмо морали да двоумимо, да ли су апсолутно тачна она тврђења појединих писаца,' 2 ) да је општина, самоникла творевина из живота нашега народа од искони. Са овим питањем јављало би се једновремено и питање, колико би било тачно оно тврђење, да је она дуготрајна борба ') ЈЈИтапп, Г^ећгћисћ аез с1еи1сћ. 81фг. 227 и даље; НоШп<1ог{{, Напс1ћисћ I 92 и даље. ') Село од Новаковића. г ) Општина од Вл. Јовановића, Општина од непознатог писца »Полиц. Гласник® за 1897. год. Финансије и установе обновљене Србије од М. Петровића и др.