Policijski glasnik

ВРОЈ 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 255

гани полици'ких и општинских власти могли згодно послужити, нити је пак упут из кога се има шта научити. Ако је требало нешто ново израдити то се не ради преписивањем радова које ни њихов аутор није хтео штампатн, а ако »ГТолициски Зборник« није потпун, ако има каквих мана, а осећа се потреба за један бољи зборник, то је требало, а и могло је се, поправити га, могло |е се издати друI о поправљемо издање. Овако, од но.вца који је утрошен на штампање »Упута« г. Ђорђевићевог неће се видети никаква корист*. Душ. НиколиЋ * У тексту овога наииоа поткрале оу ое ове знатније грешке : на отр. '246. ^расматрање м. разматра,ње; на стр. 237. последњи став под тач. 1 0. треба да је у наводницама и на стр. 247 ^да се и једно и друго дел ои (< .. . место да се и једно и друго, и дело и . ..

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. »Суд општине марковачке (Маркова Црква), актом својим Бр. 240, пита: Извесно лице из ове општине обратило се суду и одбору и тражило уверење, како је оно занатлија а не земљоделац и како оно занатом издржава себе и породицу. Уверење му, вели треба ради распродаје непокретног имања које има у овој општини. За доказ да је занатлија, оно је поднело мајсторско писмо шмитовско-ковачког есвафа. Суду и одбору је познато, да се ово лице од некога времена одало неуредном животу и напуштању же не и деце. те је вероватно да ће се одати само занату, напуштајући земљоделски рад, али је питање хоће ли њиме хтети издржавати породицу. Како суд и одбор не знају, како да поступе у овом случају, моли се уредништво за потребно упутство. к — На ово питање одговарамо: У опште је тешко давати упуте по оваквим питањима, јер уредништво нема пред собом лице о коме је реч, нити прилике у којима оно живи. Јер, ако би ириходи од његовог заната били тако зватни, да њима може издржавати себе и породицу, и да му у опште није потребно помагати се земљорадњом, онда не би ништа стајало на путу, да му се уверење изда. Ако је, мећутим он занатлија, али се у месту где он борави, не може живети од прихода што их доноси тај занат, него се мора помаггти зсмљорадњом, онда се и он по т. 1. правила Мин. привреде од 4. Фебр. 1874 год. № 354, сматра за земљоделца, и не може нп сам отуђити оно земљиште, које му штити §. 471. грађ. суд. поступка Нека дакле, сам суд н одбор процеее прилике молиочсџе, па не^а узму у одбор и његов одношај према лородици у последње време, па нека према томе и даду уверење, не губећи из вида то, да он

неће ништа изгубити кад не прода имање а да могу и он и породица много изгубити кад имање прода, а занат н буде доносио онолико. колико је потребно за живот. Ако би, пак, било очигледно, да он имање II родаје само зато, да би лакше тумарнуо у свет а породицу напусгио, као што суд неговештава, онда је и на суду и на одбору дужност, да продају спрече, пошто је ствар њихове оцене: хоће ли њега узети за земљоделца или само занатлију. II. Суд општине биновачке, актом својим од 20. марта ове године Бр. 284, пита: »Извесно лице из Биновца, на јавној лицитацији држаној у 1904. год. купило је од Управе Фондоваједно њено — Управино — имање, које је пређе било његовог оца, и по »Закону о уређ њу Управе Фондова,« он је ову куповину регулисао т. ј. дао Управи једну четвртину новаца од излицитиране суме, те тиме постао дужник Управин, а за остатак дуга дао овој облигацију. Ово лице ^живи у заједници са оцем али овај други има плаћати разним приватним повериоцима извесне суме новца, и приликом извршења пресуда овакве природе, треба му оставмти благодјејање прописано у §.471 »грађ. пост. суд« С тога се моли Уредништво да оно изволи дати обавештење у овоме: 1. Да ли дужниковом сину може служити као благодјејање изложено у горе пом. зАкон. пропису, оно. Јгмање које је он купио од Уп])аве Фондова, и ако он још од овога нема тапију у рукама (разуме се, да је Управа код надл. суда пренела право ку^овине на купца) но која је код Управе Фондова.? 2. Да ли и отац пошто је задружни са сином има права на гортом благодјејање из ове куповине или сам син, и 3. Како се има сматрати син, који се искључиво занима земљоделством, земљорадник или трговац кад је његов задружни отац трговац.? — На ово питање одговарамо: Имање које је под теретом Управе Фондова, дакле у залози, која претпоставља и отуђењ.е, не може се узимати у обзир при издвајању земљишта, које по § 471. грађ. суд. пост. не може земљоделац ни сам продати нити му се иначе може отуђити. У каквом одношају стоји ово имање према оцу купчевом, зависи просто од тога, да ли га је син купио за свој рачун, као пунолетнп и из средстава прибављених ваи заједнице са оцем (§ 122. и 123. грађ. еакона), или је то учинно за рачуа оца и средствима овога. То суд у своме питању није објаснио, па се не може ни дати прецизан одговор. Син, који живи у заједници са оцем али се он лично занима зомљорадњом, не може се користити бдагодејањем из § 471. грађ. суд. пост. у погледу очевог имања, јер се њему, као трговцу, продаје све за приватне дугове.

Ако би син имао свога нарочито прибављеног имања, оно не би могло бити предмет продаје, пошто се он специјално бавт земљорадњом.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ УХ. ВАЋ.ЕНИ Милосав Бећић, из Средњег Добриња и Тодор Терзић, из Љубиња, одбегди осуђеници београдског ка.шеног завода, и Љубомир Недовић, из Јасенова, одбегл > ос.уђеник пожаревачког казненога завода, чије смо фотографије и потернице изне.ш у 29. и 30. броју ((Иодиц, Гласннка* од ов.> год., ухваћени су те је према томе ирестада потреба за њиховим тражењем.

Стојана жена Отојана Карића и Видосава кћи Милиоава Прокића из Бошњана, среза темнићског чије смо потернице изнеди у 30. броју ((По.шцијског Гдасника", ухваћене су, те је ирема томе пресгада потреба за њиховим тражењем. Т Р А Ж Е С Е Милутина Синановића, земљод. из Нове Божурње, среза добричког, који има да издржи годину и ио дана затвора по пресуди прокупачког ирвостепеног суДа тражи Управа града, Београда актом Бр. 3.0232. Милутин је стар 45— 5 0 година, висок, црномањаст, смеђих бркова,, брија се, на себи има од шајка одело, а на ногама опанке. Са собом је однео оојаву суда општине влатовачке Бр. 5911 која гдаси на име Радуда Бултовића, из Раотовнице. Скреће ое пажња свима полицијским и општинским вдастима да га потраже и пронађеног спроведу Управи града Београда с позивом на акт Бр. 30232.

Љубисава Милићевића, из Јакља, бив. монополског контролора, који има да издржи два месеца затвора по пресуди ужичког првостепеног оуда због деда из § 125. крив. зак., тражи начелник среза, рачанског актом Бр. 7 57 2. Љубисав је средњег раота, у дицу плав, косе и бркова пдавих, брија се; на једној руци кажипргт му је деформисан, а на лицу има белегу од по .екотине. Обраћа се нажња свима полицијским и општинским вдастима да га потраже и пронађеног спроведу поменутом начелнику. Драгољуба Вучићевића, бив. поднаредника I брдског артиљериског пука, који има да одговара за извесно кривично дело код команданта I. брд. ар '1. пука, тражи поменути командант актом бр. 1923. Драгољуб је родом из Опарића, среза левачког, стар 27 година, оредњег раста, мадих бркова. Пронађеног треба упугити номенутом команданту или Управи [рада Београда о позивом на акт Бр. 30.557.