Policijski glasnik

ВРОЈ 33 ПОДИЦИЈОКИ вероватноћом рачунао у моменту. кад ,је наотупила радња или иерадња, која учиниоца на накнаду штете обвозује.") Проота нада или могућност да ће се у будућнооти доћи до извесне користи, не улази у рачун при одре^ивању „изгубљеног добитка". § 2. Изворм, из којих шгета нотиче. 1. Да би могли утврдити од кога може оштећени тражити накнаду за причињену штету, потребно је знати изворе, из којих штета за једно лице потиче. У паш законик није унесен ни § 1294. аустријск.ог грађанског законика, у коме су ти извори побројани, а који гласи: »Штета потиче или из какве противправне радње или што се, противно закону, пропустило да се изврши друга каква радња, или од случаја. Противнравна оштета наноси се или навалице или нехотице. Павалице пак учињена оштета оснива се од чести у злој намери, ако је штета са знањем и хотимице, од чести у немару (небрежењу), ако је штета нричињена из незнања, за К0 ЈУ Ј е учинилац крив, или због недостатка потребне пажње или пот ебне ма,>љивости. Обоје се назива кривицом«. Објективно, дакле, посматрајући. узроци оштећења могу бити: I. ириродпи догађаји (град, поплава,' земљотрес, штета од скакаваца и т..д.) ; 11. радње или нерадње људи. Ове радње односно нерадње, које штету проузрокују, могу потицати: а) од самога оштећенога лица — у коме случају, наравно, нема места тражењу накнаде штете; б) од некога другога лица, у коме случају оштећени има нрава, под нарочитим иретноставкама. тражити накнаду. 2. Да би оштећено лице из неке радње или нерадње другога лица могло тражити накнаду причињене штете, треба да се испуне извесне нретпоставке. Само кад то буде, може се у конкретном случају накнада захтевати, иначе штету по иравилу сноси сам оштећеник. 'Ге претиоставке, под којима за једно лице постаје потраживање накнаде штете, јесу по нравилу за наше право ове: да је настуиела штета иоследг^ца иротивиравне радње или нерадње штетникове, која му се може у кривицу уиисати (јј § 800. и 801. грађанског законика). А. Оште^ење потра^иоца наЈ^наде. Онај који тражи од учиниоца накнаду штете мора доказати, да је одиста иретриео штету, било умањење садашње 6 ) На пр. А., купац извесне ствари, још ире предаје кунљене ствари прода иету другоме за скупљу цену, но што је он за њу обећао. Продавац не преда пак продату ствар А-у, те овај не могадне испунити са своје стране закључени уговор продаје. Он сада може тражити накнаду изгубљеног добитка т, ј. разлику између цене коју би он платио за ствар и оне, по коју би је сам даље продао. (Види ОегпБигд, Баз Виг^егПсће Кесћ1. II. стр. 71.)

ГЛАСНИК СТРАНА 267 с1:оје имовине (просту штету), било осујећавање очекиваног добитка (изгубљени добитак). Штета пак може се тицати како имовине тако и свију других правно заштићених добара, о чему је већ горе 7 ) било говора. Доказивање да је штета насгупила, може се вршити свима доказним средствима но грађанском судском поступку, понајчешће пак, по самој природи ствари, судским увиђајем и вештачким прегледом. Међу тим у споровима за накнаду штете, нарочито за накнаду изгубљеног добитка, врло се често дешава, да се утврди постојање штете, али је тешко одредити њену количину , а оштећени је дужан доказати и у коме је обиму штета учињена. Тога ради је и допуштено оштећеноме лицу, да може, у оскудици других доказних средстава, заклетвом утврдити количину претрпљене штете (§ 292. грађ. суд. поступка). Буде ли оштећени и сувише велику, дакле невероватну накнаду тражио, онда је суд може с обзиром на све околности, а услед захтева учиниоца штете, смањити на њену вероватну количину. Ово смањење треба да буде пре полагања заклетве, т. ј. суд треба да одреди максимум величине штете, на онда д.ч нареди тужиоцу да се закуне, да му је штета у висини тога максимума одиста и учињена 8 ). Ово је нак потребно урадити с тога, што би се, кад би по положеној заклетви на количину штете суд ову умеравао, констатовало тим поступком да суд ноложеној заклетви не верује, а тиме се вређа полагач заклетве и њена светиња. Али суд може у случају § 295. грађ. суд. поступка наредити да вредност штете вештаци оцене 9 ). (наотаииће ое) Д-р Драг. АранђеловиЋ

') Види § 1. 8 ) Види и § 305. казненог судског поступка. 9 ) Једно од најтежих питања у споровима о накнади штете јосте: да ди јс у онште штета причињена? Водећи о томе рачуна, новији законици о судском поступку не траже, као што је раније било, да оштећвни по нарочитим правилима и иредвиђеним доказним сродстиима несумњиво постојање шгете и њену величииу утврди, већ прописују, да еудија, испитавши све околности, олободно по своме убеђењу одлучи, да лп је и колика је штета причињена. Тако § 287. немачког грађ. суд. поступка гласи : »Ако је међу странама спорно, да ли је извесна штета наступила, и колико штета или интерес који се има накнадити, износи, онда о овоме одлучује суд, по оцени свију околности, по слободном убеђењу. Да ли ће се и колико ће се наредити предложено доказивање или процена средством вештака по званичној дужности, има суд да роши по свом нахођењу. Суд може наредити, да онај, који доказује причињену штету, исту или свој интерес под заклетвом утврди. У овом случају суд ће у исто време одредити и суму, коју под заклетвом иазначена величина штеге не сме прећи"...

С КОНГРЕСА ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ. (наетакак.) »Чисто је чудо како се све то догодило. Од једном се отварају срца бедној судбини омладине, која не беше срећна да у кругу родитеља и куће добије потребно им васпитање; буди се разумевање за нужно развиће младе човечје душе и признаје се да се установе и уредбе удешене за одрасле свесне и самосталне јшчности , не могу примењивати с успехом и на децу и да за њих ваља нарочитих установа и уредаба, ако хоћемо да и према њима будемо справедљиви. Од једном је дошло решење да треба бити араведан и ирема наиуштеној деци. При-

јатељи човечанства удружују се у целом свету и образују друштва за сирочад и напуштену децу, и то све без икакве пронаганде. Све се то врши као нешто што само *по ееби долази. Цео свет се креКе да заштити децу иротив злоуиотребе родитељских ирава. Целокупно правосуђе за малолетнике хоће да се мења. Закони који говоре о деци брижљиво се нроучавају и још брижљивије примењују. Државне управе већине земаља, варошке и општинске управе, многобројна добротворна друштва журе се да упуте на бољу судбину бедну, напуштену и морално посрнулу децу. Па и онде где још нема дела у овом, погледу, јавила се свест, да се питање о помагању и васпитању напуштене деце може за неко време да одложи, али да има дужности које се наспрам те

деце морају да испуне, и да се од њих не може утећи. Земљиште је дакле сиремљено. Један од два задатка Конгреса, на име: да се рашири идеја о заштити деце, да се докаже потреба за њихово васпитање, да се разбуди свест за ту идеју, те да јој се нађу нове присталице, да се дејствује на духове и осећаје — као што рече наш поштовани председник — биће све то лако постићи. Судови су већином за еве то задобивени. Мање се у опште сумња у принцигшјелност потребе у овом правцу, него што се говори, да се за овај циљ до сада мало радило. Уза све ово долази да је најтеже за овај посао убедити власт, коју представља влада, Али она ево данас стоји у вашој средини, она је с вама. и она је скроз убеђена да. је неоиходно иотребно