Policijski glasnik

БРОЈ 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 427

са својом јединицом ћерком у једној отарој воденици, која више није радила, а била је удаљена добру половину миље од Лервица. Куповао је зечје коже и томе слично, и зарађивао је слабо, једва колико му је било потребно за живот. У опште је сматран као чаотан човек и са полицијом никада није долазио у опреку. Чиновник Цајдлер неприметно је прибирао обавештења о »староме Краузу«. како су га свуда звали, и ускоро је утврдио, да је Краузе виђен у петак у вече око девет сати како иде у правцу Лервица ; али нико га није видео кад се враћао отуда. Пошто се најпре тачно распитао да стари човек није код куће, Цајдлер оде у његов стан и застане само његову кћер. Да не би изазвао никакву сумњу, изговори се да хоће да пита Крауза, да ли ће да понови закуп стана. —■ Могао сам га и сам питати у петак у вече, додаде Цајдлер, видео сам га кад је ишао ка Лервицу, али га нисам могао довикати. — Јесте, одговори кћи, није био код куће у петак у вече. — У осталом, ја ћу га опет где год наћи. С Богом, довикну Цајдлер и учини се као да хоће да иде, па се ипак врати. — А кад ће бити овде ваш отац. Марија ? — Ја мислим око пола осам, господине, одговори она; он је отишао у Гелсхајм. — Пардон, упита опет Цајдлер, имате ли, можда, какав стари штап, да ми га узајмите? Мало сам угануо ногу, па би ми добро дошао штап, да се ослоним на њега. — Жао ми је, што вас не могу послужити, поштовани господине. Отац је имао два штапа, али је један изгубио ггрошле недеље, па је сада узео други, те нема ни једнога овде. — Не мења ствар, одговори Цајдлер мало нарамљујући, као да има болове, и оде. Ићи ће и овако. — Нашао сам човека кога тражим, мислио је Цајдлер за себе, кад се враћао у окружну варош. У канцеларији одмах прибави решење о притвору Краузовом, и у пратњи жандарма врати се опет откуда је и дошао. Баш у тренутку кад је »стари Краузе« хтео ући у кућу, Цајдлер му спусти руку на раме. Он се тплико преееразио, да ни тренутка није нокушао одрицати злочин, већ је одмах признао чиновнику, где је' сакрио похарани новац удовице Шлотке. Признао је, како је један пут видео, да је покојна старица бројала пред њим гомилу златника од по 20 марака, и то га је нагеало да је похара. Он јој ништа не би учинио, да га она елучајно није викнула ио имену, кад је оне вечери у петак извршио похару. Уплашио се од казне и за то је учинио да она умукне за свагда. У то време инспектор Флистхард дао се био у потеру за Јоханом Виснером. У Каселу је сазнао, да је он отишао за Бремен, те Флистхард отиде тамо за њим. Чим је стигао у Бремен, известе га да је Виснер отишао у Хамбург. те га тамо

једва нађе, али Виснер успе да несумњивим Фактима докаже, да је био у Хамбургу четири недеље беспрекидно, те и сам Флистхард увиде, да он није могао бити убица. Како су доцније чинсвници причали, инспектор је доцније био бесан због свога пеуспеха у хватању убице, а још бсшњи тек кад је чуо да је Цајдлер ухватио правога убицу. Флистхард је пажљиво саслушао Цајдлера о начину како је трагао за убицом и како је у Краузу упознао правога убицу. — Увек сам се држао правила, да и на најмању ствар и ситницу обратим пажњу, и кад сам нашао штап у стану убијене, добро сам га разгледао. Био је од растова дрвета, блатњав, али лри врху и на дршци био је гладак од ношења. Пало ми је у очи, да је штап с леве стране био више излизан од прстију,, него с десне, и то ме је утврдило у уверењу, да је његов сопственнк морао бити левак. — Тачно сам измерио штап и нашао, да је његов сопственпк морао бити висок пет стопа и седам цоли. А како је штап био мало повијен, закључио сам, да је сонственик његов морао бити тежак човек и да је имао .обичај наслањати се на њега. — Према једном углачаном месту отприлике на ср( дини штана закључио сам да су о то меото обично вешани завежљаји, па се чак ни у томе нисам прева г рио. Тражио сам таквога човека, који би био левак, прилично тежак, пет стопа и седам цоли висок и са навиком да носи завежљај, обешен о штап, преко рамена. И захваљујући својим потпуно тачним обавештењима, пронашао оам јединог човека у околини, који је био левак, а с њиме су се слагале и остале моје оиаске. За тим сам утврдио да су га видели оне ноћи, када је извршено убиство, да је ишао у Лервиц, и да је изгубио свој штап. И тако је »стари Краузе« био »печен». Цајдлера је ова истрага истакла међу колегама, те оад заузима врло угледно место у криминалној иолицији. Превео Доб. В. Бакић.

„Б О М Б А" (наЈновији начин операције наших кесароша).

Приликом извршене потере над скитницама, ухватио сам у т друмској механи једног познатог коцкара, који је симулирао болесника — путника из Влашке. Он је лежао у једној соби, где механџија обично затвара ћурке. Јечао је и стењао, као да су му последњи тренуци живота. На питања, ко је, откуда је и т. д. одговарао је у ннтервалима, издишућим гласом, као самртник. Доведен у накрсним питањима у теснац давао је тако контрадикторне одговоре, да се »у болесничкој« соби с часа на час разлегао гласан смех присутника. — Па. деде, чича, устани и хајде с нама! -— био је завршетак разговора.

И чича лако уотаде, мало се протеже и у пратњи жандарма изађе у механу. Кад је доведен у среску канцеларију на саслушању изјавио је следеће: »Јуче, кад сам ухваћеп — нађен — у т механи, затајио сам праву своју личност, те приликом усменог саолушања казао оам лажно место иребивања и рођења. Увидео сам да се не може врдати. Казаћу све. Ја сам главом Ј. К. зв Родом сам из А. Сада ми је 52 године. По занимањ)" сам скитница и коцкар. ПроФесионално се занимам овим послом већ нреко тридесет година. Крађеи преваре, што сам их до сада учинио многобројне су, могло би се рећи да их има иреко стотипе. Операције вршим само бритвом, и то над кесама. Као што видите, просте су. Ја идем од вашара до вашара и само сечем кесе. Од мене у томо послу нема бољег мајстора. Где ја ова моја два прста метнем то је сигурно. Ту сам прави виртуоз. Наеилне пљачке не вршим. Не вршим ни ове преваре на шлајпик, зване нашим језиком »Бомбе®. Тај посао врше обично млађи коцкари." (Овде је прекинут питањем : да ли је »Иолиц. Гласник« изнео овај начин оиерисања, и он је одговорио: »Редовно читам »Полиц. Гласник," али нисам никад наишао на опис овог варања. Али. кад сте нрема мени били људи објаснићу вам овај начин, па мамојеколеге »врекале.« Само вас молим немојте износити моје име на јавност, јер ме могу колеге добро истући, а ја сам стар човек и већ једном ногом у гробу, па бих се морао у болници лечити и тако дангубити.") 11 »болесник« наотави: »Ово је начин скорашњи. Порекло му је из Бугарске. Први код нас у Србији пресадио га је Милан Марковац. Сад већ ретко ко од наших другова, нарочито млађих, да га не употребљава. А кад баш хоћете да знате и како се тај посао врши, хоћу и то да вам кажем. То баш није тако тежак и фини мајсторлук, али је врло користан. На њему, ови мла^и кесароши' добро зарађују. Обично ое ова операција врши на панађурима и над сељацима. Ех, сељацн се ту дају најбоље варати! И не чудим се овим сељацима у Крајини, али онима у округу ваљевском и подринском морам се чудити, јер се рачунају као врло бистри и препредени. И њима ето ту скоро кесароши су на овај начин узели преко 4000. динара. Дакле, тај посао обично врше двојица договорно. Пре тога спреми се један шлајпик — новчаник (обично дубок од платна) и неколико али најобичније два куверта од хартије за писма. Новчаник се напуни исеченом хартијом а преко те хартије метне се једна права новчаница, н. пр. наша банка од 10 динара тако, да се при отварању новчаника само она види. Тако исто и један од оних куверата иопуни ое хартнјом и затвори. Све то остане код једнога коцкара, а онај други зађе међу сељаке и стане се расиитивати о куповини и продаји стоке. Тако се распитује све дотле, док не наиђе на ког сељака који му каже да је и он — сељак — дошао да купи који пар волова или коња и т. д. Кад је већ