Policijski glasnik

СТРАНА 344

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44.

лити у два параграФа: прво ће бити речи о оамим Формалностима продаје, а аатим ћемо прећи на њено уништење. § I. 0 Формалностима продаје. 1°, Ко има ираво да узме учешКа, у надметању ? На то питање даје нам одговор § 479.. Он поставља правило, да се на јавној продаји може сваки надметати, па затим додаје да, изузетно, то не могу чинити: малолетник, презадужени, распикућа, чиновннк који продају врши и онај чије се имање продаје. 1 ). Изузеци ови немају сви исти разлог. Са те тачке гледишта, они се могу класирати овако: а. Малолетник и расиикуКа (расипник) не могу лицитирати зато што су неспособни (§ 533. у ве'зи са § 920. грађ. зак.). Истина, малолетник од седме до двадесет прве године није апсолутно неспособан, јер ти малолетници нмају способност да, својом личном радњом, постану власници арава (стварчога или тражбенога), али су они неспособаи да, личним радњама, прнме на се обавезе. Опи могу, дакле, да постану иовериоци, али не могу да постану дужници. због чега се они и називају лицимаредагмвно неспособним, за разлмку од малолетника до седме навршене године, чија је правна неспособност аисолутна , пошто они не могу, личном радњом, постати ни титулари правл ни подмети обавезе. 2 ) Отуда, правни посао закључен са малолетником старијим од седам година, посао којим се је, по претпоставца, такап малолетник обавезао, није ансолутно већ само релативно непуноважан: он се може уништити једино на тражење малолетника (када постане пунолетан — § 921. г р. зак.) односно на тражење његових законских застуиника. 3 )

А. ЂорђевиН, Теориј а грађансног судског иостуака. Друга половина, свеска I., стр. 512.. 2 ) Како, и за стицање права, треба да има, код прибавиода, аравне воље да се право стече, и како правна воља аисолугно оскудева код малолетнпка до седме године, то је онда разумљиво што такав малолетник не може, лично, да стече ни право. Малолетници до седме године равнавају се овде лицима умно болееним, која су, из истога разлога, такође апоолутно неспособна. Правни послови које речени малолетници или умни болесници закључе апсолутно су ништавни, шсћ11§, или, како Француски правници веле, они су тех181ап18, не постоје. Ти послови не могу се ратификовати, и њихову апсолутну ништавост, сИе №сћ1)'§;ке11, или непостојање, Гтех1з1епсе, може свако заинтересовано лице истаћи, а и сам еуд по званичној дужности, В. о правној неепособности лиц& умно болесних исцрпну расправу Др-а Драг. Аранђеловића, Несиособност душевно оболелих лица за вршење иравних иослова, штампану у свесци за Септембар од ове године Архив а за иравне и друштвене науке. 3 ) Док малолетник од седме до двадесет прве године може тражитп уништај само оних правних нослова којима је он примио на се какву обавезу, дотле уда.та жена која је, без мужевљевога одобрења, неки правни посао свршила, може захтевати, у сваком случају, да се тај посао поништи, то јест, без обзира на то да ли је њиме жена постала поверилац или дужник. Ова разлика измођу реченога малолетника и удате жене потиче отуда што разлози њихово правне неспособноети нису исти: малолетник од седме до двадесет прве годиие неспособан је због љегове умне незрелости — услед чега ни малолетник не може поништити оне правне послове, њиме закључене, у којима је он демантовао законску претпоставку да је још улпо иеразвнјен, кло'шго је го у

Могућност поништаја правнога посла од стране малолетника сачињава, овде, за овога само једно ираво од кога малолетник (односно његови законски заступници) не мора чинити употребу : ако онај у чију корист постоји право на поништај, нпр., једног уговора (заблуда, принуда, превара, оштећење преко половине, неспособност, § § 533., 537., 559., 920. грађ. зак.), ноће да се тим правом послужи, друга заинтсресована страна нема прагше могућности да га на то пагна. Ово значи, да правни послови релативно ншитавни (аппи1аћ1ез) могу да буду ратиФиковани, и та ратификација је или изречна или прећутна. Када овако ствар са малолетником од седме до двадесет прве годпне стоји, онда из тога нзлази да јавна продаја на којој би једап такав малолетник био купац не бн морала, немнновно, бити унпштепа, специално, то не би било, ако законски застунници малолетниковп небитражили њепо поништење, већ би, напротив, посао којн је малолетнпк свршио одобрили (чл. 53., 75., н 77. зтк. о старатељству). Отудапитање: зашто, ипак, орган власти који вршн ј-чвну продају не може, ни у ком случају, примити ни малолетника од седме до двадесет прпе годичо као надметача? Разлог томе лежн у тој копсидерацијп: да јавна продаја треба да буде вршена и извршена на такав начин и у таким околностима да она остане стална. Међутим, овај захтев се не би задовољавао, ако бп и малолетник могао бити лицитанат: пошто би он имао, по закону, право, да продају уништи, јер продаја и куповина је такав уговор из кога за обе стране, и за продавца и за купца, истичу не само права већ и обавезе, то би судбина јавне продаје, која би на малолетнику остала, била неизвесна. Да би се, дакле, та неизвесност пзбегла, малолетник се удаљује од надметања. Ово што смо до сада казали за малолетника од седме до двадесет прве године важи и за расипника (распикућу — чл. 144. а 146. зак. о старатељству). У погледу расипника, § 920. грађ. зак. вели тачно да се он „уподобљава" малолетнику, под условом, наравно, да се под изразом »малолетници", који се у том пропису налази, разумеју малолетпици од свдме до двадесет пре године, пошто је правни положај малолетника до седме годпне друкчији — њихова је правна неспособност апсолутна. Извршни орган који руководи јавном продајомима, дакле, за дужност да се прво увери о добу узраста лица које се нуди за лицитанта, па да га, као таквог, примн тек онда ако је оно пунолетно. Да ли је то лице малолетно пли пунолетно, извршном органу ће то, у већини случајева, случају када је он тим правпим послом иостао иоверилац (такав је и случај предвиђен у § 917. грађ. сак. у вези са чл. 78. зак. о старатељству н § 894. грађ. зак.); док је несиособност удате жене последица њене потчињености у браку и мужевљеве власти над њом (1а ршзаапсе тагИа1е, 1Не ЕћетадтНсће Ое\уаН). Отуда § 920. грађ. зак. и греши, када вели да се младолетницима (,унодобљавају удате жене". У овом погледу имајош и других интересантних разлика између малолетника и удате жене, али их ми овде не можемо излагати.

казатн сама спољашњост лица. Али, често пута, пеће бити лако, по самнм спољашњим знацпма, сазнати да ли је дотично лице малолетно или пунолетно, а ово ће се нарочито десити, ако је доба живота тога лица око двадесет прве године (пред ту годину или посло ње). Извршнога органа положај је тада деликатан, јер он нити сме одбити од лпцнтирања једно пунолетно лице — продаја би могла због тога била уништена (§ 501. у вези са § 479.); нити, пак, он може, по изречној забрани § 479., допустптп да со један малолетник надмеће. У предвиђчном олучају, извршни орган је, као што видимо, у ризпку да у једном или у другом правцу погреши и да па ое повуче бнло дисциплинску било гра^анску одговорност, било обоје, ризик којн он од себе са сигурношћу само тако може отклонитн. ако би имао званичне докапе, нпр. крштеницу, о годинама дотнчнога лица. Иначе би се ствар свела на то питање: да ли је, прн оцени доба живота тога лица, извршни орган учинио погрешку (си1ра 1а1;а или си1ра 1еуЈз) коју не бп, да је био обазривији, учинио, или је случај такап да је могао погрешити и при најбољој пажњи: овде бисмо имали један оазиз ГоНшћдв, за који нпко, па ни органи власти, не може одговарати (§ § 801. и 808. грађ. зак.). На пр. лице, и ако је било малолетно, било је тако одрасло и развијено, да је озакн, па и ишршни орган, могао са пуним правом мислити, да је оно било пунолетно. ^ таквом случају, не би било правично, да извршилац продаје, који је таквог малолетника примио надметача, одговара. (наставнће се) Ж. Перић ПРЕДЈТОГ НОВОГА АУСТРИЈСКОГА КАЗНЕНОГА ЗАКОНИКА

(сВРШЕТАк) 3. Од осталих одредаба оиштега дела , које пружају врло много интересантности, можемо изнети само неколико појединости, час похваљујући их, час замерајући им по што год. У § 2. изведена је већ горе повучена разлнка трајања иоделе казнимих радњи на злочине, преступе и иступе, према угледу на немачку поделу. Јединствена је и при том неразумл.ива необична растегљивост код појма иступа: Све радње, које се не кажњавају већом казном од шест.месеца лишења слободе или код којих новчана казна не прелази 2000 круна, јесу иступи, у колико их закон изрично није означио као преступе. У позитивном немачком праву одговарајуће највише границе казни јесу шест недсља и 150 марака. Радо признајемо, да су те предвн1)ене границе ниске. Али аустријскп је предлог иао у са свпм супротан екотрем. За тачност нашнх тврђења пајбољи доказ пружа нам § 14. Обично правило, да се покушај код иступа не