Policijski glasnik

СТРАНА 62

решења Министрових, па је нашао, да исти не одговарају закону нз ових разлога: По усвојеном начелу у нашем кривичном законодавству, а поименце у §§ 69. и 323. крнв. зак., кад со ко за внше кривпца има судитн, онда се нсте расирављају једиом пресудом, тако, да казна не може прећи највећу меру, предвнђену за ту кривицу. Из акта овог нродмета види се, да је начелннк срески, најпре пресудом од 6. маја 1908. г. Бр. 9240, казнио жалитеља са 40 днн. зато, што није заклео поштоношу своје ошптине, а затим пресудом од нстог дана Д: 9236, казнио га са 50 дин. зато, што није заклео на дужност поштара. Обе ове пресуде засноване су на чл. 70. правила о општннским поштама од 16. септсмбра 1902, год. ПТБр. 33415. Како је по поменутом пропису чл. 70., за крнвице пзложене у љему, максимална казна 50 дпн., то је среска власт, према напред наведеном, прекорачила највећу меру казне, и Министар је погрешно такву неправплну радљу одобрио ожалбенпм решељем. С тога је Држ. Савет одлуком од 22. децембра 1909. год. № 8344. поннштио решења Мннистрова. Окружни одбор нема права о трошну округа тражити комеоара Главне Контроле за преглед рануна општинских председника и у опште каса, које нису окружне. Окружни одбор окр. м.... на свом сасТанку од 4. децембра 1908. год. донео је одлуку, да се комесару Главне Контроле, који је захтевап од стране истог окр. одбора, пзда из окружне благајно 360 днн. на имс дпјурне радн прегледа утрпнскнх прихода у општини гл...... с тим, да се тај нздатак расходује нз партије на непродвпђене трошкове; а ако комесар утврди неправнлности н Глапна Контрола досуди да одговорнн рачунополагач накнади горњу суму, пздагу на име дпјурпе, онда Ке се окр. каса за толико пз тога п попунптп. Начелник окружни, расматрајућн ову одлуку Одборову, нашао је, да не одговара закону, на ју је с тога решењем својим од 8. децембра 1908. год. Л» 12554. задржао од пзвршења са ових разлога: Члан 50. закона о уређењу окр. и срезова предвиђа као цнљ, дужност и задатак самоуправног округа све оно послове и радове, којн се клоне на културно унапређељо и матерпјалео благостање округа п његових становника. Преглед каса поједимнх председппка општинских, ннје случај из горњсг законског прописа, те се тај преглед но можо вршити о трошку округа, ннтн је окружна скупштина на ту цељ буџетом вотнрала коју суму. Сем тога чл. 108. пстог закона предвиђене ■ су све дужности окружног одбора, међу којима нпје предвиђено, да окр. одбор може н да има права на рачун п о трошку округа тражнти комесара за преглед рачупа појодиних општннскпх председника, већ то могу чинптн чланови окружног одбора само као прпватна лпца, као и сваки другн, и у ком ; случају, на случај иегатпвне истраге, онн су и дужни

ПОЛИ ЦИЈСК И ГЛАСНИК да сносе трошкове око прегледа, а не округ као целина. Јер кад би се установио иреседан да округ, каотело, можеотрошку округа тражити комесаре за преглед каса којв нису окружне , онда бн се моглн чннити издацн на рачун округа, којнма бн био мотпв: лпчна мржња, партијска нотолеранцпја пт.д. према ноједпним одговорним рачунополагачима. Ово решењз одобрпо је, на основу чл. 113. зак. о уређењу окр. и срезова, Министар унутрашњпх дела својим решењем од 10. децембра 1908. г. ј \« 24374. 11о нзјављеној жалбп, Државип Савет нашао је, да је решење Минпстрово правнлно, па је с тога одлуком својом од 23. јануара 1909 г. № 479. одбацпо жалбу као неумесну.

И посланици среске скупшткне као н чланови среског одбора, који су из места где се држн седница скулштинска односно одборска, и«ају прш на дневницу од 3. дин. за време које проведу на скупштинск<ш односно одборском раду. Среска скупштина среза л на свом састанку од 18. децембра 1909. год. донела је одлуку, да се по поднетом рачуну исплатн члановима среске скупштпне ноисплаћена дневница за долазак и повратак на седнице среске скупштпнс у 1188 дпн. а члановима среског одбора 900 дин., с тим да се та сума исилати пз срсске готовине, која се покаже на крају годпне, а која се пма пренети као депозит у дневник пореског примања за 1910 годину. Исплата пак Да ое пзвршн кад ову одлуку одобри и Мпнистар Финанснја. Поред овога, среска Скупштина одлучила је да се и члановима среске скупштппе п одбора, који су из самОг среског места, за време рада нздаје по три дннара као дневннца. Надзорма власт рсшењем својпм од 15. јануара 1910. год. Ј \«381, задржала је ову одлуку од нзвршеп.а зато, што је њоме донето решење, да члановн ерескс скупштпне п одбора, којп су пз места, пмају право на дневнпцу а међутим онп по закоиу то право немају. С тога је иредмст доставила Миипетру унутрашњнх дела. Мниистар јо пашао, да је решење падзорне властп правилно још н стога, што није утврђено,. којп посебнце члановн одбора п скупштине имају права иа дневнице —- чл. 152. зак. о уре^ењу округа н срезова, •— и што је у једно време рачунато н путовање, противно поменутом пропнсу у везн са чл. 83. п 119. зак. о уређењу округа п срезова, и чл. 105. и 144. правила о пословпом реду у окружној п среској скупштинп, за које времо члановн среске скупштине и одбора немају права на накнаду, кад пм то пије пзрично признато законом с обзпром на краткоћу пута. Стога јо ппсмом од 20. јаиуара 1910 год. ГОГ; 990. цео предмет доставио Државпом Савету на коначно решење. Државнп Савот нашао је, да решење надзорне властн не одговара закону, јер срески иачелнпк, као пспосредна падзорна власт, ннје навео члан устава плп закоиски пропнс, коме бп одлука срееке Скуп-

БРОЈ 8.

штнне била протнвна, као што је то пре^а чл. 40. закопа о уређељу округа и срезова био дужан учнпнти. Прописн законски, које је иавео Министар Унутрашн.их дсла у акту свомс од 20. јануара 1910. год. № 990., којнм је спровео овај предмет Савету на решеље, не могу се применнтн и на члановс среске скупштиие п среског одбора, јер се из чл. 88. зак. о уређењу округа п срезова јасно види, да он важи само за окружне посланике, који ниеу пз места, где се држп окружна скупштииа; а чл. 152. истог закона говори о дневппцп чланова срескс скупштппс пли среског одбора, без обзира па то, да ли су оии нз места, где се држн седница скупштинска или одборска. С тога јо, на основу чл. 40. зак. о урсђ. округа н срезова, одлуком својом од 29. јануара 1910 год. ,\ј 760. попиштио решеп.е надзорне властп. Председнину олштине не може се уважити оставка, ако је за разрвшење од дуншсти навео оне исте онолности, под којнма је на кандндацију пристао. Мнлосав Б., председнпк општпис м , упутио је одбору исте општипе молбу, у којој је навео внше узрока п разлога, са којнх му је иемогуће и даљо остатп на положају нредседнпка те оиштнпе, па је тражио, да га одбор разрешн од дужности. Одбор општинскн на.свом састанку од 19. новембра 1909. год. није, му уважио оставку, позивајућп се ,за то. на .рдредбе чл. 80., 83., 86. п 107. закона о општииама. Протпву ове одборскс одлуке, Милосав се жалпо Мннистру упутрашњнх дела, наводећи, да му је одбор требао уважнти оставку, са разлога наведених у молби, пошто се иначе овакви.м прпморавањем иде на то, да од п.ега пе буде никакве корнсти, НИ ПО друштво. 1111 ПО ОПШТИНу па 11п по држав.у. Расмотрившп овај продмет, Министар јс нашао, да јо одлука одборска на закону основана јер је жалилац у дужност председннчку уведен тек 5. повембра 1909. године, а на кандндацпју је пристао нод онпм пстим околностима, у којима се и данас налази п са којих сада тражи разрешење од дужностн, коју дужност треба да врши до скорих наредннх избора општпнских часника, С тога је на основу чл. 107. зак. о општпнама својим рсшењем од 15. дсцембра 1909. год. 1Ш 26828, одобрно одлуку одборску, а жалбу одбацно као неумесну. 11 о изјављсној жалбн, Државни Савет нашао је, да јо ожалбено решење Министрово правилно и на закону основано, па је, на основу чл. 170, зак. о општинама, одлуком од 29. јануара 1910 год. № 770. одбацно жалбу као неумесну. 1 ) Јос. К. Ст. ') Код овог предмега постојало је и мишљење мањине: да ОЈкалбено решење Министрово не одговара закону, јер кад часник изјави одбору, да му је, са оправданих породичних разлога, немогуће и дал>е остати на полоЈкају на коме је, онда одбор нема права, да га силом натера да отправља једну дулсност, за коју је навео оправдане разлоге, да је дал>е не мол^е вршити.