Policijski glasnik

ВРОЈ 20.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 157

законима и т. д. а задржавање ово врши нарочитим обрЈЗложеним решењем, с позивом на прописе којима су ове одлуке противне. У шестом ставу овога члана стоји: »кад надзорна власт задржи одлуку збора (а за одлуке одбора и суда не) било по службеној дужности, било по жалби појединаца, онда о томе одмах извештава општински суд, па најдаље за пет дана шаље по дужности цео предмет Министру унутрашњих дела на оцену и.тд. Суд овај, по тражењу грађана села Бргула и Лисог-поља, да се сазове засебан збор правних гласача ова два села, ради доношења одлуке о раздвајању од ове и образовању нове засебне олштине под називом »бргулска®, донео је своју одлуку, да са разлога изнетих у истој, нема места сазивању овог збора, и о томс известио подиосиоце. Протнву ове одлуке, заинтересовано лице изјави жалбу непосредној надзорној власти, и тражило је, да власт ову одлуку задржи од извршења. Надзорна власт, решењем својим Бр. 6736, од 12-ог овог месеца задржи поменуту одлуку овог суда од извршења, па цео предмет врати овом суду са наређењем да суд даље по закону поступи. Па како по чл. 152. зак. о општинама став први, надзорна власт све напред побројане одлуке задржава од извршења на начин тамо изложен, а у истом члану ставу шестом стоји само реч „збора" то је овај суд сад пред питањем: да ли и одлуке општинског суда и одбора, које надзорне власти задрже од извршења, било по службеној дужности или по жалби приватних, подлеже процедури изложеној у ставу шестом чл. 152. зак. о општинама. Како је ова општина претплатник тога листа, то суд моли уредништво за објашп.ење у првом наредном броју свога листа о томе: Да ли непосредна надзорна власт, кад задржи одлуку општинског суда или одбора од извршења, било по дужности или жалби приватних, треба да тај свој предмет са својим решењем према чл. 152. став шести — пошаље Министру унутрашњих дела на оцену или не, пошто ови случајеви у поменутом законском пропису нпсу тачно регулисани. Ово суд моли како би знао даље шта треба радити по овоме предмоту који се код овог суда налази.« — На ово питање одговарамо: По ставу петом чл. 152. закона о општинама, учињен је изузетак за одлуке зборске у томе, што власт сама, по дужности, шаље своју одлуку на оцену Министру Унутрашњих Дела у року од пет дана. За одлуке суда и одбора ова одредба не важи, него онај, који није задовољан одлуком надзорне власти, доиесеном по првом или четвртом ставу поменуте законске одредбе, има нраво жалбе Државном Савету према чл. 170. ставу трећем поменутога закона, у року и на начин, који предвиђају чл. 171. и 172. истог закона. 0 овоме постоји и одлука Државног Савета од N. марта ове године Бр. 1743.

II Г. Младен М. Иванови!), писар среза зајечарског пита: »У бр. 18. »Полиц. Гласника" од ове године, а на захтев суда општине балтабериловачке, уредпиштво је изволело објаснити: да се у сеоским дућанима не сме крчмити ииКе: пиво, коњак и рум, нити у опште сеоске дућанџије смеју држати ова пића у својим радњама. Како је у закону о државној трошарини предвиђено, да се у сеоским дућанима могу продавати трошарински предмети, то ми је част скренути уредништву пажњу на чл. 2. поменутог закона, који гласи: »Изузетно од прописа у закону о сеоским дућанима, сви трошарински предмети могу се иродавати и у сеоским дућанима« и на чл. 76. истог закона, у коме је предвиђено да се пића: пиво, коњак и рум сматрају као трошарински предмети. Ирема овоме моје јемишљење: да се у сеоским дућанима могу држати и продавати пића: пиво, коњак и рум. Ако је моје мишљење погрешно, молим уредништво да ми објасни са којих је разлога и на основу ког законског прописа погрешно«. — На ово питање одговарамо: Кад је уредништво давало обавештење на питање општине балта-бериловачке, оно је имало пред собом и наређења чл. 2. и чл, 76. закона о трошарини. И кад је ипак рекло, да сеоске дућанџије не могу и не смеју крчмити у својим дућанима: пиво, коњак и рум, оно је такво своје тврђење наслањало на став други чл. 22. закона о државној трошарини и чл. 40. правила за његово извршење, у којима јасно стоји, да трошаринско пиће могу продавати из отворених или начетих судова само они, који по особеним законима имају ово право. Особени, пак, закон, који то питање регулисава, јесте механска уредба, а по њој они не могу крчмити. Продају у цело могу вршити само са знањем и одобрењем трошаринских власти, ипод условима које је она поставила. III (Јуд општине лазаревачке, актом својим Бр. 725, пита: »Моли се уредништво за објашњење у наредном броју о овоме: Општина ова, по распореду општинског приреза, има много лица — занатл. радника и калФи, који дугују за раније године општ. прирез, а ранија општинска управа није хтела наплаћивати, но предала на дугу. Како су та многа лица отумарала и не зна им се место стаиовања, то је суд тражио од њихових газда да плате, у смислу чл. 64. зак. о непоср. порезу, но они не пристају пошто нису за своје момке, који су отишли, одговорни. Моли се уредништво за одговор: ко је дужан да платп овај дужни општински прирез, газда код кога је који служио или бив. опгпт. благајник, који није хтео наплату вршити?«

— На ово питање одговарамо: Општински прирез има свога извора у чл. 131. и 132. закона о општинама и чл. 38. т. 4. закона о окружним, среским и општинским буџетима. По чл. 40. овога закона, прирез овај купе саме општинске власти. Према овоме, за њега не могу одговарати газде оних, који прирез дугују, јер овде није случај чл. 63. закона о непосредном порезу. Исто тако уредништво налази, да ни благајник не може одговарати материјално, пошто таква одговорност није нарочито предвиђена законом, јер ако он није тачно вршио своју дужност, требало га је на то нагнати административнодисциплинским мерама. Ако се сада утврди немогућност наплате приреза, он се мора прописно расходовати. ПОУКЕ И УПУТИ

Између старе и нове редакције чл. 53. в. закоиа о општинама разлика је у томе, што се, по новој редакцији, лица која су осуђивана за дела, побројана у том законском пропису, могу кандидовати за часника општинсног тек по истеку времена од 5. година од дана кад су првратила грађанску част, док по старој редакцији потребно им је било само, да су у моменту бирања повратила грађанску част. Извесно лице доставило је надзорној власти, да је М. Н., председник општине з извршном пресудом Апелационог Суда од 6. Фебруара 1901. г. №488, био осуђен на три године робије у лаком окову, за дело из § 111. у вези § 132. крив. закона; да му је 9. јуна 1901. године у путу милости казна робије сведена на 1 1 / г годину затвора, и најзад да му је 1. августа 1901. год. и ова казна затвора са свим опроштена. Па како је самим тим, што је био осуђен на робију, изгубио грађанску част, то је тражило, да га надзорна власт разреши од дужности председника. Саслушан председник М. Н., изјавио је, да је достава у свему истинита, али да је он изабран за председника 18. априла 1909. год., и да је у дужност председника, пошто на избор није било жалбе, уведен 30. априла исте године; и најзад да му је решењем пожаревачког првостепеног суда од 14. августа1909. г. № 17319, грађанска част повраћена. Надзорна власт нашла је, да по чл. 53. в. закона о општинама сгаре редакције М. Н. није могао бити изабран за председника општинског, пошто је осуђиван за злочин; да по чл. 53, в. зак. о општинама нове редакције такође не може бити председник општински, јер није прошло пет година од дана, када је изгубл.ену грађанску част повратио. Па како се по чл. 122. зак. о општинама председник и остали часници општински могу изузетно уклонити са својих положаја и пре рока, ако наступе законски узроци, са којих они те положаје више не могу заузетн, н како је чланом