Policijski glasnik

СТРАНА 270

IV Суд општине малчанске, службеним својим актом, спровео је питам.е. свога деловође. који гласп : »Учтнво хмолим уредннштво за објашњење о овоме што следује: 11о §. 13. грађ. с. пост. општински судовн примају тужбе и жалбе, усмено, и писмено, а одбране само усмено ; саслушавају парннчаре и сведоке јпвно, извиђају парнице просто, поднете доказе оцењују, према њима ствар пресуђују и одмах пресуде исказују усмено II јавно а пресуде своје извршују самн. По §. 95. свака писмена тужба мора бити у толико преииса, колико тужених нма учесника (§ 74). који се предају туженом на одговор §. 104. пом. зак. Дакле, из овога излази: да § 13. захтева просто извиђање парнице, док иак § 95. захтева да тужба писмеиа мора имати онолико преписа, колико пма оптужених, којима се преписи на одговор предају §. 104. што мислим да ово друго није просто извиђање парнице. Разгледајући грађанске спорове у околним општинама, увидео сам, да нигде није поступљено по § 95. нити је суд. односно расматрајуКи судија, кад су акта по жалби била на расматрање, на овај проппс скренуо општ. суду пажњу, међу тим ло једном грађанском спору, који сам ја извиђао, расматрајући судија, по жалби запнтересованог, доноси примедбу у коју поред осталога цитира и то: да у сваком сиору мора иостојати тужба тужиочева, ноја се саоиштава туженомс на одговор, и тек кад на исту одговори, или аато ирође одређени рок, одређује се рочиште на коме се сиор извиђа јавно у ирисуству иарничара. Према овоме молим уреднишво за објашњење : да ли и код општинских судова мора свака тужба бити преписана у онолико примерака, колико има оптужених, којима се преписи тужбе на одговор предају, или се и без овогапарница извиђа«. — На ово питање одговарамо : Пошто је у § 13 грађанског судског поступка прописан нарочити поступак за општинске судове, то се тужба не предаје туженоме у препису у смислу § 104. номенутогзакона, који одређује поступак код државних судова, него се одређује рочиште и на истом чини извиђај и спор пресуђује. Другчији захтев расматрајућег судије нема оправдања у закону. Ако он ипак буде то тражио својим примедбама, општински суд нека да противразлоге, па ће се у пуној седницисуда поправити погрешка.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Власт, која је вршила јавну продају непокретног имања, дужна је позвати купца, да у року предвиђеном у § 483. односно у § 507. грађ. суд. пост. положи излицитирану цену, па ако он то не унини, онда да изврши нову продају на његову штету. Пиротско пореско одељење, за наплату дужие порезе Петра Д. Џ., из Трњаиа, у

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

62 динара, извршнло је продају једне његове њиве на даи 30. августа 1898. године, и исту уступнло Соколу П., из Крунца, за 605 динара. Актом од 15. јануара 1899 год. дужник Петар обратио се пореском оделењу и у њему навео, да му је купац Сокол исплатиокуповну цену ове продате њиве, иснлатпвши такође и његову (Петрову) дужну порезу општинском суду, па је молио оделење, да пише првостепеном суду за издање тапије купцу и без полагања новца. Поводом ове молбе, пореско оделење донело је 15. априла 1899 год. своју одлуку № 6247., да се ова продаја огласи за неважећу и кауција врати купцу Соколу, пошто је дужни порез Петров измирен, а купац излицитирану цену није до тог времена положио. После овога, купац Сокол се у 1908 год., у два маха, обраћао Пореској Управи и тражио да се нареди пореском одељењу, да од њега примп излицитирапу цепу за купљено имање и нотом пшпе суду за издање тапије, пошто имање ужива још од дана нродаје. Поводом ових молби, пореско оделење натло је, да је његова одлука од 15-ог априла 1899. год. № 6247. постала извршном, јер је молилац примио положену кауцију и протпву тог решења није се жалио, па га је с тога ргшењем од 10. Фебруара 1909 годипе ПорБр. 9590, одбило од тражења, да може сада положити излицитирану цену, као од тражења неблаговременог, пошто то у времену, док је дужник дуговао порез, није учинио, нити је сада до расправе депоновао. Ово решење одобрио је и Министар Финаисија својим решењем од 16. јуна 1909 год. ПрБр. 12899. Но изјављеној жалби, Државни Савет иашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону из овнх разлога: »Када се из акта овог предмета види, да је жалитељ купио на јавној лицитацији једну њиву, коју је пореска власт продала за наплату дужне порезе, онда је по § 483. у вези § 484. грађ. судског поступка пореска власт била дужна да жалитеља, као купца тог имања, чим је продаја постала извршном, козове, да излицитирану цену положи у одређеном року (§ 483. односно § 507. гра1 ( . судског пост.), па ако овај то не би учинио, онда да у смислу § 484. грађ. суд. поступка изврши нову продају на штету жалител.еву, ГГореска власт не само што није тако поступила. но је шта више, кад јој се сам порески дужник обратио молбом, тражећи од ње да пише суду за издање тапије жалитељу и без полагања излицитиране цене, пошто је измирио сву дужну по резу његову а остатак њему — пореском дужнику — дао, донела своје решење № 324., којим је молиоца одбила од тражења са разлога, што жалитељ излицитирану цену није положио извршној власти, но њему — молиоцу, а које решење жалитељу није ни саопштила, па затим донела и друго решење № 6247,, да се продаја огласи за невредећу и купцу врати кауција, пошто је дужна пореза изми-

БРОЈ 34.

рена, а које такође, како се из акта види, жалитељу није саопштено. Према оваком стању ствари, пошто напред поменута решења иореске власти иису саопштавана и жалиоцу, као непосредно запнтересованом лицу, да би противу њих могао употребити правна средства, онда отпада као неумесно тврђење Министрово, да су та решења према њему постала извршна, те је Министар, када пореска власт није поступила по § 483. у вези § 484. грађ. суд. пост. и жалитеља као купца позвала да за купљено имање у одређеном року положи излицитирану цену, био дужан, да се упусти у оцену овог жалитељевог тражења и о томе, с обзиром нанапред изложено, донети своју одлуку к . Министар Финансија писмом од 22-ог јануара 1910, год. ПрБр. 911, известио је Државпи Савет, да предње примедбеусваја и да 1>е у смислу истих издати жалноцу друго решење. Одлука Државног Савета од 16. 4>ебруара 1910 годипе Бр. 797.

За уништај јавних продаја надпежни су једино првостепени судови, и по томе власт, која је јавну продају вршила, не може сама ту продају ништити и оглашавати за неважећу, нити њене одлуке о томе могу у опште произвести каква правна дејства према интересованима. Пореско оделење среза колубарског, за наплату дужне порезе Живка М., земљ. из Дудовице, извршило је на дан 28-ог децембра 1900 год. продају његовог непокретног имања и једну парцелу уступило Недељку Ђ., онд. за 54 дин., наплативши од њега том приликом 10 дин. на име кауције. По извршеној продаји, молбом од 2. јануара 1901. год. Н. Н. обратио се пореском оделењу. тражећи, да се продаја у погледу овог имања, које је уступљено Недељку, огласи за певажећу, пошто је то имање одн. та парцела његова својина, за доказ чега поднео је тапију. Општински суд, поводом ове молбе, известио је пореско оделење, да је ова парцела по пописној књизи »Б", у величини 2 - 90 ћа, одиста пренета на Н. Н. по поднесеној тапији од 21. маја 1896 год. али у величини 2 43 ћа. На основу овога, пореско оделење решењем својим од 11. јануара 1901. год. № 92. одлучило је, да се продаја ове пар ■ целе уништи и купцу Недељку врати положена кауција. Ово решење саопштено је Недељку 1 6. јануара 1901. године. Молбом од 31. јула 1907. год. Недел^ко је тражио, даму се купљено имање уступи на уживање и слободно располагање, пошто се од њега претходно иаплати рест излицитиране цене. Пореско оделење нашло је, да је његово решење од 11. јануара 1901. године ј \« 92. постало према молиоцу Недељку извршно, пошто се противу њега није у законом року жалио, па га је с тога решењем од 9. јуна 1909 год. ПорБр. 2055. одбило од тражења.