Policijski glasnik

СТРАНА 10.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

Г»РО,1 2

изиђе далеко мање него на ранијим продајама. Прихвати ли се друга солуција, повериоци могу тражити од другога купца једино диФеренцију између друге и треће продаје. Ако је сада он инсолвентан те ту диФеренцију не може да плати, порериоци (дужник) остају оштећени, не рачунајући и то што су тако дуго, за оггам што су уснели наплатити, чекали, и уговор између првог купца и н.их (одиосио дужника) пзиграи је чак п у оној прећутној клаузули по којој јс тај купац био обавезан накнадити штету коју повериоци буду претрпели неизвршењем, од његове стране, обавезе коју је на се примио да положи излицитирану цену. Али, н претпостављајући да између првог и другог куица није било никаквог договора, повериоци (дужник) могу, ако бн се усвојило друго мишљење, бити оштећени и без своје кривице. По том мишљењу, као што знамо, ловериоци (дужник) могу од првог кунца тражити само ону диФеренцију између прве и друге лицитационе цене, што значи да ће 0ш1 трпети од те евептуалности да другп купац не може да плати разликуизмеђу цене на другој и цене на трећој продаји. Зашто да повериоци (дужник), којима се нема шта пребацити, трпе ту штету, а не првн купац који је крив, јер своју обавезу : да положн понуђену цену, нпје исиунио? Стога ми мнслимо, да први купац одговара за сву ону разлику између прве лицитационе цене п последње. То је, најзад, у духу одредбе § 484.. Он велп, да ће власт, ако купац цену не положи, одредити на н.егову штету другу иродају. IIа његову штету. што значи, да ће тај купац бити одговоран новериоцима за сву штету коју они претрпе услед тога што оп није излицитнрану цену положио. А колика је штета? То је она разлнка између цене, од стране тог првог кунца понуђене, и оиога што носледњи купац, то јест купац на последњој продаји, положи. Те своје обавезе да целокупну ту разлику повериоцима накнади не може се он разрешити потоњим нродајама, јер бп то значнло да се једаи уговарач може, једнострано и самовласно, своје обавезе ослободити. 1 ) Сада нмамо да расмотримо ово питање: на који начин првп н други купац одговарају за диФеренцију пзмеђу друге и треће нродаје ? Што се тиче диФеренције између тхрве и друге цене, за њу је, наравно, одговоран само нрви купац, н

') За исто је мишљење и г. Марко Стојановић, у својој исцрпној расправи: Јавиа иродаја неаокретности и обавеза. куица на њој који цену ие иоложи, објављеној у Архиву за Правне и Друштвене Науке, год. 1 906., св. од 25. Јуна, стр. 423. и коју смо већ овде навели. Г. Стојановић, нобијајући мишљење г. Тадића: да први куиац одгокара одмах за диФеренцију између цене на првој и другој лицитацији, чим је ова друга лицитација ностала извршном и сталном, и да се њега, првога купца, не тиче шта ће даље бити, примећује сасвим умесно, да сс питање првога купца не може расправити, догод се продајна цена пописанога добра не наплати, па било да се је добро два пута, три пута или више пута продавало. Тек када се сравни оно што је купац на ирвсј лицитап,ији понудио и на шта се је он обавезао, са сиим што се је, од неког потоњег купца, фактички наплатило, може се знати да ли је и за колико први купац повериоцима (односно дужиику) одговарап.

питање о одговорности другога кунца ту се, разуме ое, не ноставља. Несумњнва је ствар, као што смо то већ и горе објаснили, да новериоци могу целу диФеренцију између друге и треће иродаје тражити од самога ирвога купца: овај се не би могао, од таквога захтева поверилаца, бранити том околнршћу што за ту диФеренцију одговара и други купац. Тај Факат што још неко, осим нас, одговара за једну обавезу за коју и м одговарамо нас не може, прмродпо, ослободити наше соиствене одговорности. Када се поверилац, код солидарне обавезе (§§ 546., 804. и 696. Грађ. Зак.Ј, обратн, ради наплате своје тражбпне, једном од дужника, ие може се туженн бранити тиме што, за исти дуг, одговарају и друга лица. Исто је тако несумњиво да иовериоцн могу цео мањак који ое ноказао трећом продајом (у сравњењу њеном са другом лицитацијом) тражпти и о.д другога купца п да овај не може, пн пајмање. нротнв њих истицати то што, за тај мап»ак, одговара и првн купац. (нлстлвиће се) Ж. Пери+1.

ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЉАЈА И НЕХАТА

(НЛСТАВАК) Лица која су неснособна за једну свесну акцнју, за развнјање једне нравпе ванше воље, пазнвају се иравно неурачунљивима п казна се на њих пе примењује. Први основ за примену казне јесте д акле лична урачунљив ост.. способност лица ко]е ]е у питању, д а~.продузима сТЈесие ГисцпЈс н да Формпра ј.едну вољу која се прашш моЈке третирати. 2.) Досадања излагања чине подлогу још за један закључак. Иа име, не само да је нужно ради примене казне, да једно лнце буде урачунљиво, већ да се томе урачунљивоме лицу наступела иротивправна последица из његове радње може урачунати у .кривицу, т. ј. да се може рећи да је то лице криво или вино што је последица наступила. Као што се види има две врсте урачунљивости: урачунљивост кривца , виновника, која управо ништа није друго него његова сиособно^ми^говарал^ Пемачки пзраз 2игесћшш§8 —' Шн^Ееп то тачно п вели. Друго је пак урачунљивост иоследице , т. ј. допуштеност, могућпост да се та носледица упише виновнику у крнвицу, да му се она може урачунати. Пемачки израз то зове Хигећепћаг.кеМ; 3.). Кад сс може рећп да је неко крив за наступање последице, т. ј. једне нромене у спољњем свету, којом су иовређена туђа иравна добра ? На првоме месту јаопо је да ваља захтеватн каузални однос и змећу радњечовекове и наступеле по.следцде, т.|, радња човекова мора бити узрок што је послеI дица наступила, нли: зато што је бпло

радње било је и последице; да није било радње ие бн било ни последице. Човекова ради.а, као иапон његове Физичке снаге, целнсходан покрет његових органа, ^ јесте нешто видљиво. Промена у спољњем свету која је таквом човековом акцијом иропзведена, такође је нешто видљиво. Отуда је нама јасан каузални однос нзмеђу та два елемента. Али он још није довољан за појам крнвице. -1ер каузалнн однос измећу човеково радње п наетуиеле последице у много одучајева може да буде чнст механички одпос, однос два мртва елемента. Иа нр. једап мееечар, нотпуно несвестап штарадп, начини штету пењућн се па туђ кров. У том случају пе може да буде })ечн о кривнци, то би бпла бесмислица, као год штоби.било бесмислено говорити о кривнци машипе што је човек повређен, или о крнвици грома који је разорпо кућу. Појам кривпце садржи у себи једап личан, свесан елеменат, захтева постојање једнога свеснога бнћа, које има моћ самоопредељивања. Отуда се може да гавори само о кривицн човека, п то у случају кад је он у могућностп да се онредељује независно од сваке пепхичке и пепхофпзичке иршТуде. Појам крнвпце дакле захтева један каузалии однос, али каузалнн однос између човекове свести и воље п наступеле последице. Радња човекова т. ј. акција његог.е мишпћне снаге јесте оамо пужнн посредипк, мртво оруђе, којим се свест п воља служе да у снољњем свету створе промепу коју желе. ПГто се пак вулгарно говорн о каузал11ом односу радње п последнце, то је с тога, 1пто су то видљиви елементп, док оу свеот и воља невидљиви, п што су махом човекове радње резултат, пропзвод, његове овести и воље, сннонимне дакле са њима. Али то што је у већшш случајева пије увек, јер може бнтн и таквпх покрета човечпјих мишпћа, којп илп пе одГоварају н.еговој вољи плн су дпректно њој супротни. Овако је увек кад човек дела, ради, у оскудпцп сваке здраве воље п овестн, илн гоњен елементарним силама, или под дејством психичке илп психофизпчке прпнуДе плп у пуној заблудн о стварноме току своје радње. Да узмемо баш да је за нојам крпвице довољна егзистеиција каузалнога односа између два Факта, без обзира да ли је једаи од њих свестан онда ћемо доћи опет до истога резултата. Реч је о крпвпцн човека, илп кад се човек може окрпвитп за известан учин. У том раематрању ми морамо рачунатп са нормалним човеком. Нормалан пак човек јесте биће које се поглавито од осталих бпћа одлнкује јачом свешћу, располагањем моћи самоонредељивања п разумевања. Отуда рећи да је човек каузална чињеница за једпу последицу значи то пото што п рећи: да су човечија свсст п воља за њу каузални. Кривица или урачунљнвост пооледнце. постојн тада, када се иоследица може свестп на човеково ,т отење, на његову вољу. Воља је наша несумњиво крива за наступелу последицу кад је она управила мишиће наше на акцију, која је мо-