Policijski glasnik

ВРОЈ 8.

Општински збор није надлежан да опрашта појединцима накнаде штете, на које сц осуђени због горосече, Збор општине р на дан 30. маја 1910. године донео је одлуку, да ое извеоним лицима, именованим у одлуди општинског одбора од 4. маја 1910. год. № 1104., опросте дужне суме, колико имају да плаћају општини по пресудама првостепеног суда, на име иакнаде штете и кривичних трошкова због горосече. Општински суд. спроводећи ову одлуку Државном Савету, напоменуо је, да је противан овом отуђењу општинске готовине пре свега с тога, што је ова сума, која се поклања, била предвиђена у буџету за 1910 годину као приход. а сем тога, што ће горосеча због овога узети маха. Државни Савет нашао је, да се ова одлука општинског збора, којим се опрашта казна именованим лицима, која су осуђена за горосечу, не може одобрити с тога, што збор за опраштање ове казне није надлежан, тим пре, што је ова казна, према акту суда општине р од 18. децембра 1910. год. Л» 1545., унесена у општински буџет као прпход. С тога је на основу чл. 33. закона о општинама, решио да се ова одлука не одобри. Одлука од 25. јануара 1911. године № 625. Јоо, К. Ст. Сукоб између начелства окружног и лрвостепеног суда решен 27. августа 1910. № 9304. Касациони Суд у одељењу расмотрио је акта кривице Милете МатиКа и др. из Берчинца, због дела из § 195. крив. законика, по којој се појавио сукоб између начелства округа нишког н првостепеног нишког суда због надлежности за расматрање решења начелника среског № 409, којим су оптужеии упућеии на грађанску парницу за доказивање својине спорног земљишта, као и решења 9741, којима је одбачена жалба оптужених на горње решење, па је нашао, да је за расматрање ових решења надлежан првостепени суд. Јер полициски иследник у кривичним долима ради као орган судске власги онако, како је нрописано у законику о поступку судском у кривичним делима, па су због тога његове одлуке по овим делима изван круга административног решавања. Према томе, расматрање решења начелника среског, којим се упућују оптуЈкени на парницу за доказивање својине снорног земљишта и које је начелник донео у циљу утврђивања елемената потребних за нојам представљеног кривичног дела, — долази у надлежност првостепеног суда, па и расматрање решења о одбачају жалбе оптужених на горње решење. Сем тога, решењем начелника среског којим су оптужеии упућени на претходну грађанску парницу, застаје се за пзвесно

време са расправом кривичног пптања, те је по чл . 3. зак. о истражним властиманадлежан првостепени судда оцени умесност овог, и ако не дефинитивног, прекида истраге ; а тако исто надлежан је за расматрање решења, којим се расправља једно споредно пптање о благовремености жалбе оптужених.

Сукоб између Првостеп. суда за град Београд и Управе вар. Београда решен 30. децембра 1910. год. .№ 15528. Касациони Суд расмотрио је акта сукоба између првостеиеиог еуда и Управе града Беогрда због надлежности за расматрање решења кварта варошког од 2. јуна 1910. № 7747, којим је Димиурију Петровићу хотелијеру овд. на основу § 373 а. крив. законика забрањена продаја електричне струје, па је нашао, да је за расматрање овог решења надлежан ирвостепени суд и то са ових разлога: Решењем квартовим које има бити предмет расматрања, забрањује се оптуженом Димитрију дал>а продаја електричне струје зато, што кварт иалази да је за овај посао потребно нарочито одобрење и нраво, кога међутим оптужени Димитрије нема. Забрана радње према § 310 тач. 6. кривич. законика постоји као једна врста казне на коју се кривац по закону може осудити, па се нрема томе као казна има сматрати и у случају примепе прописа § 373. кривич. законика, кад се она изрече нре новчане, казне на коју се иступник има осудити пошто му је пре тога била већ забрањена извесна радња. Према томе, кад су по §§ 15 и 16 полициске уредбе ,од надлежности првостепеног суда за расматрање пресуда по иступним делима изузете само оне пресуде по делима за која казна затвора не може бити већа од три дана, односно тридесет динара, а остале нресуде и решења по иступима дате за расматрање првостепеном суду без обзира на врсту казне, која се нресудом или решењем изриче, онда је за расматрање решења кварта варошког, којим се изриче забрана продаје електричне струје надлежан првостеп. варошки суд. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Ш Ђорђе Драгићевић, Цигании из Књажевца, који је ооуђеи на две године робије због крађе, иобегао је из затвора Првостеиеног Зајечарског Суда. Он је отар 2 4 године, раота средњег, оувоњав, бркова црних, ма.шх, брија ое. Од одеда има каиут боје зедене и уоке шумадинеке чакшире с-а гајтаном око џеиова. Депеша начедства тимочког Бр, 2344.

Никола Васка Вељковића, Циганин, из Статовца у ср. јабданичком, има да одговара за крађу коња ади ое налази у беготву. — Депеша начелника ореза јабланичког Бр. 2756. Фридрих Ото Кинемунд, иоштански чиновник из Адбека, проневерио је државног новца на 1 40.000 марака и још у Фебруару

месецу прошде године побегао незнано куд. Он је стар 32 године, а у времену беготва имао је и бркове. Одређена је награда од 3000 марака дицу које Фридриха ухвати иди власти прокажо. На модбу немачког пооданотва у Београду, које миоли да се Кинемунд крије у

Србији, износимо његове ФотограФије и препоручујемо овима подициским и општинским властима, да за њим најживље трагају. — Акт Миниотарства Унутрашњих Дела ПБр. 20386. Препоручује се полицијским и општинским властима, да за овим побеглим лицима учине најживл.у потеру, и у случају проналаска стражарно пх упуте властима које су потерницс издаде, с позивом на озиачене бројеве акта или депеша.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.