Policijski glasnik

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11.

што ова два последља §-а (39 уредбе и 40. кр. закона) постављају једно исто начело, те зато се у § 325. кр. закона и не вели, да пропкси § 40. овога закона важе за иступе. То би, међутим, законодавац учинио, да није налазио, да § 39. уредбе регулисава питања ове врсте. Утврђујућп, овако, да се питање ово има да реши само на основу § 38. и 39. уредбе, мн сада морамо да пређемо на оцену онога, шта ове две одредбе веле о истакнутом питању. Приступајући томе, ми одмах наилазимо, да § 38. у првој реченици прве тачке поставл.а само опште нрапило, да се кривац може казнити само опом казном, коју у опште предвиђа казпителни, односно доцније криминални (кривични) законик. Тако, тиме се хоће да каже, да се онде, где је специјално условљенаказна боја пе може кривац осудити на новчану, где је казна затвора не може на бој, као што је сада н. пр. случај са § § 335., 383 и тако даље. У другој реченици првог става он начелно признаје олакшавајуће и отежавајуће околности, па онда ређа примере и облике, у којима се ови случајеви могу да јаве. Кад све ове случајеве запазимо, онда се мора признати, да је законодавац овде помпшљао само на олакшавајуће и повећавајуће или како он вели оптерећавајуће околностн, а никако на узроке, због којих се казна ублажава, или пооштрава, пошто је од њих поменуо само „малолетство". Ову разлику нарочито треба запазити, јер ће се само тада моћи уочити она разлика између случајева, за које § 62Ј кр. закона, дозвољава спуштање казне испод минимума, и оних, где се испод минимума не сме силазити, наравно кад је реч о злочинима и преступима, јер смо ми напред рекли, да се прописи §§ 59—67. не могу везати за иступна дела, кад постоје нарочите уредбе, по којима се она регулисавају. Констатујући овако шта садржи § 38. и прелазећа иа наређења § 39. уредбе, ми и по логичном и граматичном тумачењу не можемо извести други значај него тај, да ее признавањем олакшавајућих околности не може силазити испод минимума, који је законом одређен за извесне кривице, иити нрпзнавањем оптерећавајућих околности ићи преко максимума, одређеног појединим законским наређењима. Од овога се изузимају само случајеви поврата и стицаја, који се регулиоавају по § 323. и 324. кр. закона. Да је ово наше схватање тачно, ми валазимо потврде и у овоме: У целој »Полицијској Уредби®, нигде није било означено, кад је она први пут донесена, колика је казна затвора најмања. а колика највећа, за исгупна дела, као што то сада чини § 311. кр. закона У казнителном закоиику онога времена, тога иравила. као што рекосмо такође није било, него је ои за еваку кри-

вицу одређпвао минималну и максималну казну. § 39. говорећи о границама казне везује се за 38, а овај, опет, за § 25. уредбе. Овај пак, § 25. гласи: »за сваку полицајну кривицу само се онолика казна досудити сме, колико се за коју аолицајним казнителним законом одређује (§ 38.)". Кад казнителни законик није имао слично наређење оном из § 311, онда је јасно, да је § 25. уредбе могао имати пред собом само ову казну, која говори о извесном делу, и везујући ову за § 38. у случајевима олакшавних околности, могао мислити само на онај размак између минимума и максимума, а никако се не сме изводити, да је он дозвољавао спуштање испод минимума и пењање изнад овога. Ако овоме свему додамо и то, да се и у иауци признаје систем ограничавања судије на минимум и максимум, кадгод су случајеви само олакшавних и повећавајућих (наш законик вели отежавајућих) околности, па се има на уму да је и наш закон нашао извора у законима са таквим системом, онда је до очигледности јасно, да је првостепени суд учинио погрешку, кад је код иступног дела спустио казну испод минимума, који је дотичном законском одредбом предвиђен, јер право преиначавања о коме говори § 15. н 16, Полиц. Уредбе, не може ићи даље од онога, што закон у опште дозвољава. СЈ1УЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Љубомир Поповић, ђак овдашњи, извршио је крађу па за тим побегао. Он је стар "2 0 година, црномаљаот, виоок. Акт кварта палилулског Бр. 2 07 9. Непознати крадљивац ушао је у отан Милана Арамбашића, трговца овд. и из иотог украо му: 6 оребрних кашичица са монограмом (( М. А. 0 , једну дијамантоку грану оа више дијаманата, један дијамантски прстен са шест каменова, један пар дијамантских минђуша, све у вредности око 600 динара. Акт кварта врачарског Бр. 2 4 57. Петар Ђорђевић, војни бегунац из Румуније, који је био у служби код Милана Милића, пекара из Јагодине, извршио је овоме газди крађу па за тим побегао. Он је црномањаот, омален, бркова танких, говори румуноки и мало орнски. Депеша начелника с.реза беличког Бр. 5 787. Крста Вучковић, калФа обућарски, има да одговара за крађу кожа извршену у Зајечару, али се налази у бегству. Он је отар 19 година, раота оредљег, црномањаст, без бркова. Акт начелства округа тимочког Бр. 3121. Давид Вањанац, ФотограФски помоћник, извршио је проневеру своме газди Душану Живојновићу, Фотограоу, иа за тим побегао. Он је родом из ореза жичког, стар 28 година, раста малог, без бркова, у лицу блед. Депеша пачел. окр. пожаревачког Бр. 393 1.

Живко К. Ристић, зидарски радник из Паланке. има да се узме па кривични испит али се налази у беготву. Лични опио непознат је. Депеша начелника ореза јаоеничког округа смедеревског Бр. 5 53 5. Мустафа Мујић, Цигании, одговара за крађу коња али се налази у бегству. Лични опио непознат је. Депеша начелника ор. јабланичког Бр. 3570. Костадин-Владимир-Дика Стајић-Ђорђевић, ооуђеник пожарев. казн. завода, родом из Мраморца, среза добричког, округа топличког, побегао је 17. тек, м-ца оа рада из Љубичева. Одбегли Костадип има 19 год., отаоа оредњог, коое и обрва омеђих, очију граораотих. Депеша Управо Пожаревачког Казн. Завода Бр. 895. Препоручује се полицијоким и онштиноким влаотима, да за овим побеглим лицима учине најживљу иотеру, и у олучају проналаока стражарно их упуте влаогима које су потернице издало, с позиво.м па означене бројевс акта или депеше.

Т Р А Ж Е С Е Ђорђе, оии Павла Тасића, из Јелашпице, отумарао је незнано куд. Он јо стар 14 година илав. Денеша начелника ср. нишког Бр. 4936. Драгољуб Радовић, из Београда, отумарао је од своје куће и до данас се не зна где је. Он јс стар 12 годииа, црномањаст иовеће главе. Акт кварта налилулског Бр. 18 55.

ПРЕСТАЛА ЈЕ ПОТРЕВА Петар Милев, Бугарин, чије смо тражењо донели у Бр. 9. јавио се сам овдашњем бугарском посланотву, те је нрема томе преотала потреба за његовим даљим тразкењем.

КРАЂЕ СТОЕЕ Ђуки Бабићу, овд. кравару, украден јо из штале једап коњ, матор 7 година, вранац са дугим репом. Акт комеоара топчидероке полиције Бр. 692. Станоју Петровићу, овдашњем Циганину, украден је један кољ, длаке вране, ноткраћеног репа, ћорав, оа белегом од убоја на леђима. Акт комесара тончидерске полиције Бр. 65 1. Обрару Јабукићу, из В. Поља, украден је један кољ-паотув, матор 4 године, висок 160 сантиметара, длаке доратаоте, у једно уво ровашен. Депеша начелника ор. коомајског Бр. 5963. Обраћа се пажња свима полицијским и оп штинским властима на ове крађе и крадљивце.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.