Policijski glasnik

ВРОЈ 14.

У ОЕОГРАДУ, ИВДЕЈБА 10, АИРИЛА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" нздази једанпух, а џрема потреби и више пута недељно. Претилата се нолаже у нанред, и то најман.с за пола годнпе вод свију иолицијскнх власти, и износи: 20 динара на годину за државна н оиштинска надлештва, а за све друге нретнлатнике у опште 12 дппара годишље. За пностранство: годпшње 24, полугодишње 12 дииара у злату. Поједини бројсви „Полицијског Гласника" нс нродају се. Рукоппсп се пс враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ

Др. Томе Живановића

(илстлвлк) 3° » Ако је огтаднутн за крнвично дело. које је окрисл>ен11 лротпв љега изнео, ослобођен сасним одговорности извршпом одлуком судском". Питање се овде нојављује, са ког разлога треба да је опаднутн ослобођен кривпчне одговорности, да би се ова одредба прнменила. Неко може бити ослобођен кривичне одговорности било пресудом, кбјом се оглашава з& невиног (због недостатка виностн — умишљаја, нехата или због педостатка подобностн за уразумљпвостн разбора или зато, што он нијо нзвршилац кривичног дела у пптању)—§ 241.крив. суд. пост., било иресудом, којом се пушта у слободу из недостатка доказа § 242. крив. суд. поступка, било решењем, којим се ослобођава одговорности на основу тога, што се је доказао, »да не ноотоји дело, због кога се тужени обвип.ује, или да оно по закопу није казнимо, или да је застарило нли каквим другим околиостпма загла^ено« — § 250 т. а крив. суд. пост., или На основу тога, што је прнватни тужилац од тужбе једном био одустао, ако се усвојп мишљење, да се тужба не може понова подићи, кад се је једаипут одустало'). ' § 250 т. в. крпв. суд. пост. Узети, да је доказивање недонуштено, те да према томе клсвета постоји, кад јо лнце у питању о.-лобо1>ено кривичпе одгопорности на основу ма кога обичног разлога, било би очигледно неправедно. Кад би се тако узело онда би било клевете нпр. онда. кад би А тврдио, да је Б изврпшо убиство, које је застарело, или за које Б није кажњен зато, што није вин! Зато се има узети, да „ослобођење сваке одговорности" значи ослобођење пресудом, којом се лице у

1 ) Р. ЖивановиЛ. Ориови Кривичног Прашх, Општи Део § 34, X 17.

питању оглашава за невино, зато, што је утврђено да омо није извршилац кривичног дела, или којом се пушта у слободу из недостатка доказа, да је оно извршилац као и ослобођење решењем, којим се лице у иитању пушта у слободу зато, што је доказапо, да не ностоји дело, због кога се тужени обвињује, илн да оно није кривично дело. Но ако 6п А тврдио, не само да је В извршилац овог или оног кривичног дела, веК и да је кривац, онда би се као »ослобођење сваке одговорности (( имало да сматра и ослобођење на основу недостатка виности или ког услова кривичпе одговорности, и ако је доказано, да је он извршилац тог кривичпог дела 1 ). Да би се ова одредба могла применнти, потребно је, да је ослобођен одговорности сцдском одлуком. Није мођутим потребпо, као што је већ иаговештено да је ослобођен ирссудом, већ је довољно н ослобо1)ење решењем, јер се вели у § 212. » одлчком судском (( . Као одлука судска има се сматрати и решење нолицијске власти о прекидању истраге, јер и она у том случају врши једну судску Функцију, Одлука у питању не мора бити одлука домаћих судова 2 ). Она мора бпти извршна. Равиодушно је пак, да лн је донета, оди. да ли је постала изврпшом нре изношења одн. проногпења или после, пре но што је почела истрага одп. суђсње нли после 3 ).

Ј ) У § -210. немачког к. з. се вели: (( Доказивање иотинитости је пскљ.учепо, кад је оклеветани због кажп.иве радње био пуноважио ослобођен ире изношења или проиошења*. Обим примене ове одредбо је врло споран. Мрема некима ( Ргапћ § 190. III г.) опа се има применити само онда, кад је извршилац кривичног дела ослобођен због недостатка виности; према другима {V. ЈЛзгГ § 97, ВгпсНпд 150) и онда, кадје ослобођен због застарелости; а ирема некима ( 018ћаи8еп § 190, 3, 1ЛНеп1ћа1 404) и онда, кад јо ослобођен због недостатка разбора. Из нашег излагања се види, колико је погрешно ово мишљење, а оно је последица схватања кривичног дела од стране ових писаца (појам кривичног дела обухвата и субјективне) моменте. 2 ) Уп. ВГгкИпд 150, ОШгаиаеп § 190, 3. СоШга Коћ1ег 138, што је противно принципу, да је страна прееуда, која ништи да право кажњавања, равиа домаћој пресудп. 3 ) Уп. ОГзћаизеп § 190, 2.

Законодавац предвиђа само случај, кад је лице у пптању еудском одлуком ослобођено кривичие одговорности. Међутпм могуће је, да је оно осуђено. У том случају је једино логично узети. да је до-" каз прибављен, т. ј. да тужени не мора ионова доказнватп истинитост дотичног крпвичног дела 1 ). Да би се омогућила примена ове одредбе, у пстом §-у а1. 4. прописана је и ова одредба: „Ако је код власти тражено или поведено кривично или дисциплинско ислеђење због дела, које је окривљени против опаднутог изнео, то Ке се до окончања овог ислеђења или одлуке, да се оно и не чини, одложити пслеђење и суђење по делу клевете«. Под »влашћу« треба разумети власт надлежну за истраге, т. ј. полицијску власт, одн. власт надлежну за дисцнплпнске пстраге. Под »тражењеМ" треба разумети иодизање тужбе. Од тренутка одлагања нслеђења или суђења иа до тренутка, док се она понова отпочну, течење застарелости је обустављено. Истрага и суђење по делу клевете се обустављају, као што се из оног проииса вндн, до „окончања" крнвичног илп дисциплинског пслеђења или одлцке да се оно но чини. У случају да је донета овака одлука од истражне власти, истра,га и суђење по делу клевете нмају се наставити, али се доказ истпннтости има сматрати као прибављен у случајевима наведеним раније, ако је одлука донета од нолицијеке власти. Кад је пак резулгат кривичног илп дисциплинског ислеђења оптужба лица у питању, н ако је ово лице ослобо1)вно судском пресудом или решењем, онда се истрага н суђење по делу клевете имају наставити, и доказшзање истинитосш извршења кривичног дела је искључено на основу § 212. а1. 2. т. 3. у наведеним случајевима. Ако је пак осуђен, тиме је доказ истинитости прибављен, и ислеђење и суђење по делу клевете се имају наставити.

') У § 190. иемачког к. з. је и 01Јај случај предвиђен. «Ако је изношена или проношена чињеница кривично дело, има се узети, вели се ту, да је доказ истинитости прибављен, кад је опаднути због овог дела пуноважно осуђен».