Policijski glasnik

ВРОЈ 20. н , иеуредаи и немарљив у експедицији и пријему ошптинске поште. пошто чешће не потписује карте дпевне поштанске екснедиције. Узет за ово на одговор. Спасоје је пзјавпо, да карту дневне екследнције није потписао с тога, што је хитао да што пре сврши експедицпју. Прома овоме, ова грешка је случајна, а не намерна. Како је пак ту грешку одмах поправио, јер је карту, чим му је од поште враћена, потписао, молио је да се поштеди од казне. Надзбрна власт пресудом од 12. Фебруара 1911. године № 2041., а на оспову чл. 57. нравила о опгитинским поштама н чл. 1 Г ј8. закона о општинама, казнила га је са 50 дпнара. По изјављеној ;калби, 111 Одсек Државног Савета пашао је, да је нресуда надзорне власти нравплна и па закону основана. Стога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да со жалба одбаци као неумесна. Одлука од 2. маја 1911. год. № 4024.

Ошинска судница мора бити близу друма кли места где је живљи саобраћај, а ако је могућно и на средокраЋи општине — чл. 13. закона о општинама. Збор ошптине н на дан 27. марта 1911. године донео је одлуку, да се општинска судница подигне^ у селу В...., иоје улази у састав општине. У исто доба, овластио је општински одбор да изабере место, где ће битн судница, и да се од сопственика пмања, где се буде хтела судница подпћи, узме реч, колпко ће тражити за земљиште, на коме ће се поднћп судница и остале општинске грађевине. Најзад, одлучио је, да се прикупљању приреза, за ово приступи 1912. год., п ово имати на уму при саставу буџета, те да се у исти унесе. Противу ове зборске одлуке изјавио је жалбу надзорној власти Ж. .1. из Н...., п навео, да одлука но одговара закону пз ових разлога: 1. што, пре свега, није тачно оиредељено место на комс би се пмала подићи судница; 2. што судиица, кад би се ова одлука иривела у дело, не би била на средокраћи, јер бп од села Н била удаљена на 7 — 8 клм. а толико исто бнла бн удаљена и од главиог друма и железн. пута; и 3. што премештаље судница није изазвала нп држава ни општинска потреба. Надзорна власт рошењем од 8. априла 1911. године А 1 « 6091 задржала је од извршења одлуку збора, из ових разлога: 1. што је место, где се хоће да подигне нова општинска судннца, забачено п удаљено од окружног друма и живог саобраћаја, те је због тога немогућна јача контрола власти, особито кад се то мора ноћу да врнш — чл. 13. закона о општинама. 2. што би се онемогућило примање поште на досадањи начин са с железничке станице. Министар унутрашњих дела, налазећи да је носматрање надзорне власти правилно, писмом од 15. априла 1911.године 1№ 7543., а на основу чл. 152 зак. о он-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

штинама, послао јс сва акта овог иредмета Државном Савету на коиачно решење. Трећи одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је, на основу чл. 152 зак. о општинама, решио, да се решење одобри. Одлука од 30. априла 1911. године № 4213'. Јос. К. Ст.

Начеина одлука опште седнице Касац. Сјда односно разумевања тан. 4 а § 471. закона о судском поступку у грађанским ларнкцама. Законодавац је у тач. 4 а § 471 грађ. судског поступка поставио иравило: да се земл.еделцу не може, рачунајући за за сваку пореску главу у кући, узети у попнс за приватиа потраживања, пити 011 сам може продати нпти ма којим начнном отуђитн нст дапа орања земље, кућу са зградама н окућинцу до једног дана орања. Ме1)у тпм Касационн је Суд приметио да се у његовим одељеп.има неједнако тумачи ово законско наређење, кад је реч о питању: но коме времену треба ценити да лп земљоделцу остају напред пзложени минимуми непокретног имања; т. ј. да ли та судска оцена треба да буде но времепу кад се врши понис, односно кад је земљеделац кбд суда изјавио да на другога нреиоси своје непокретно имање, или, на нротпв та оцена треба да буде но његовом имовном стању у времену, кад је учинио дуговање, однооио кад је уговорио нродају имања. С тога је Касациони Суд, а на основи тач. 1 § 16 свог уређења, у општој седници, проучио ово пнтање и нашао: Законодавац нигде у § 471 ие говори о задужењу већ само о отуђењу. Он, дакле, у томе своме наређењу мисли на актуелну, а не на пређашњу имовину земљеделца, па према томе и регулише поступак извршне власти (аргуменат : »за извршсне пресуде не могу сс узети у ногшс") Зашто је злконодавац тако учинио, види се нз правила Г. Министра правде од 4. Фебруара 1874. Л» 354. (Зборник XXVI стр. 14) пропиоаних за извршење закона о коме је овде реч и предлога којега је Министра тај закон и донесен, где се, у тач. 10, (други одељак) изречно вели: Ђ да је дух Закоиа да земљоделац не остане без зсмље и куИе"-. На тај се начин наређење § 471 грађ. суд. пост. појављује као једна заштитна мера, установљена нротив екоиомског проиадања земљорадника, ла с тога оно треба да буде примењивано тако, како ће у сваком случају показивати нодједнако дејство, што не би било, ако би се оцена судска о минимуму управљала према имовном стању земљорадника из времена задужења, јер би тада ова заштитна мера, установљена у јавном интересу, зависила од појединих евептуалности, а нарочито од добре воље дужника: колико ће се задужити, и повериоца: колико ће дуго оставити тај дуг ненаплаћен, а тога код принципијелних питања не може бити.

СТРАНА 159.

Овако тумачење § 471., истина, није у складу с интересима поверилачким, али, као гато је речено, економско политички разлози траже од законодавца, не да води бригу о онима, који свој сувншак дају другима на приплод, већ траже од њега да се стави у заштиту оних, којима прети опасност да остану без минимума имања, потребног за живот, јер би, иначе, дошло у питање опште благостање парода. Као потврду за овако схватање намере законадавчеве, изражено у § 471 општа седница налази и у поменутим правилима Г. Министра правде, у чијој се тач. а. (одељку четвртом изречно велп: „законодавац није напред о задужењу говорио јер је оставио да нриватии поверптељи сами воде бригу о томе, колпко који дужник има имања, и да ли који има п таквог имања, које се па случај, ако се зајам учини, на се на време дуг нс платн, у попис може узети". Па основу пзложеног, општа седница Касационог Суда донела је ову начелну одлуку: да, по дцху § 471 грађ. суд. иост. и смеру који је законодавац овом установом хтео аостипи, судска оцена о остатку зем.\>е треба уве> да се врши ио имовном стању земљорадника у времену, кад се иредхЈзима. извршење иресудс за ириватна иотраживања, односно ио времену, кад земљоделац код суда иристуиа отуђомј неиокретног имања, односно ио времену кад се иодигне тужба за исиуњене или раскид уговора о иродаји и куиовини земље^, М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П О Т Е Р Ш Ђорђе Мијаиловић, из Нереснице, иобегао је из притиора комесара нересничког. Он је висок, пдав, лице обрасло у бради, у деоно око врл.ав. Депеша начелника ср. звишког Вр. 6137. Драгомир Радовић, из Поповића, среза леиеничког, нзвршио је онасну крађу своме газдн Милисаву Поповићу, каФеџији из Буковика. Он је стар 3 0 година, средњег раота, смођ, малих бркова. Деиоша начелника среза јасеничког округа крагујовачког Бр. 12 66 6. Дазар Савковић, скитачки Циганин, притвореник начелника среза жупског, нобегао је из затвора. Он је стар 24 — 2 6 голина, средњог раота, са малом брадом. Акт начолпика среза зкупоког Бр. 52 17. Владимир Станковић, из Лозовика, притвореник општипоки, провалио је зид на аноани па побегао. Он је стар 2 6 година, омалеи, косе смеђе, илавих очију, бркова малих смеђих. Денеша пачелника ср. орашког Бр. 7 5 38. Вора РистиК, коцкар из Ниша, одговара за крађу, али се налази у беготву. Лични опис непознат је. Депеша начелн. ср. подунавоког Бр. 8866