Policijski glasnik

БРОЈ 31.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 247.

грађаноких спорова, истиче из истог закона, ма да се ова одредба иалази у одељку, који говори о суђењу код окружних — нрвостепених — судова, Против ових осуда нема места жалби. Ако би сведок, нарнича ) или тужилац увредио цео суд или поједине судије, онда се то констатује записником и он оптужује полицијској властп, као надлежној, за дело из § 104. кр. закона. Кад општински суд води истра^ у за злочине и преступна дела, по праву које му даје §§ 19. т. 1. и 20. кр. суд. поступка, па окрнвљепи или свсдок буду непристојни, онда их лице које води истрагу, може осудити по § 30. истог закона затвором до 3 дана, или-ако је већ у затвору онда свођељем хране на сам хлеб н воду. Кад се, међутим, ово догоди при извиђају иступиих дела, па неко буде непристојан, а та непристојност не буде прелазила у који веКн род кривице, онда ће председник или кмет, пошто прво упути дотичног на пристојност, па то не буде послушано, казиити дотичног по чл. 109. или 110. закона о општинама са 24 сата затвора или новчано од I—5 динара. За увреде и клевете, које би се догодиле у оваквим случајевима, тужба се подноси полицнјској властп за дело из 104. кр. закона. Како се догађају честн случајевн да поједннци говоре у суду срамотне и безобразне речи, то њих треба кажњавати по § 362. тачке 4. кр. закона. За оне који из обичпе непристојности, као што су: незгодни гестови, непристојни узвици и т. слнчно, пређу у непрпсгојну препнрку са којим од судија или целим општинским судом, а међутим ипак то не буде нрелазило у дела из §104 кр. зак. суд може изрећи казну по т. 3. § 360. у вези са § 327 кр. закона: и 2. Из речи: »кад се народ разишао«, излази, да је дотично лице покрало пешкире са барјака. Ако је ова претпоставка тачна, онда би дотични одгорарао за крађу према вредности пешкира, којом би приликом могао бити осуђен и да накнади штету за покварени барјак. Кривица из § 290. не би постојала, пошто се тамо тражи да неко намерно повреди или уништи предмете поштовања ма какве религије, а овде се види да је оволице имало намеру да скинеи покраде пешкире, па је том приликом искривило крст и повредило барјак. Могло би бити речи само о стицају. Али, баш и кад би постојала и ова кривица, општински суд није надлежан за њено суђење, него би логао подићи тужбу полицијској власти, јер општински судови могу да суде из кривичног закона само оне кривице, које су предвиђене у III части истог закона. Ако је, међутим, претпоставка о крађи погрешна, него је дотично лице скидало пешкире по дужности свсјој као општински или црквени службеник, или по добром расположењу да помогне да се барјак што пре врати на своје место, онда је кривична одговорност у опште

искључена и може бити само речи о грађанском спору за штету. II. Суд општине зоруновачке, актом својим Вр. 655, пита: »По новом закону о таксама, општински судови паплаћују на име таксе у корист своје касе и то: Под број 333. тарифе, за све писмене и протоколарне преставке или молбе, по којима општински суд не издаје иарочито писмено решење, 20 пара динарски. Како ову одредбу општински судовн разно тумаче, па ову таксу наплаћују и кад неко моли да му се иотврди тапија, или да му се изда уверење, или да копира пресуду — решење и т. д. то се моли уредништво да преко свог »Полициског Гласника (< обавести овај суд: да ли је оваква радња општинских судова правилна или не?" — На ово пнтање одговарамо: По начолу постављеном у тацп 1. тарнфе, такса за представку наплаћује се у 0.50 динара, код државннх власти у свима оним случајевнма, где власт не мора да издаје нарочито писмено решење. У опим, пак, случајевима, где власт има да издаје решења, уверења, сведоџбе и т. д. иаплаћује се поред таксе. која је прописана за решења, сведоџбе, уверења и т. сл. још и такса од 0.50 динара, о којој говорн тачка 1. тарифе под б. Како је ово исто начело спроведепо и кроз одељак Л. за таксе код општннскнх власти, јер се у бр. 333. говори само о представкама и молбама а у бр. 334. и 336. опет само о такси за решења и уверења. онда треба и овде наплаћивати таксу и за представку у 0.20 дин. и одвојено по 2 дин. за решење или уверење. Ш. Деловођа општине варошице Тополе, пита: »У закону о панађурима чл. 10. поред наплате осталих такса на панађуру, предвиђена је и такса на свако место, на коме је продаји изложена роба, по један динар. На папа!)ур дођу продавци са разном робом, који заузму 5—10 метара земљишта, што нарочито чине нродавци вуне и колачарн, док неки продавци не заузму више од једиог метра. Како законом није иредвиђена величина земљишта., за које се наплаћује такса од 1 динара, то се моли уредништво да објасни: хоће лн се наплаћивати ова такса подједнако како онима што заузму метар, тако и онима што заузму десет метара или како ? с< — На ово питање одговарамо: Пошто чланом 10. тачке 5. закона о панађурима није одре^еиа цена по метру, него по месту, онда се мора узети, да је динар од места, без обзира на величину овог, пошто величина истог много пута зависи од нрироде носла и робе. Свако скупље наплаћивање кажњиво је по чл. 11. ставу другом поменутог закона.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Илија Ивковић , осуђеник митровичког казненог завода (Срем), чију олику изнооимо, иобегао је 10. тек. меоеца са осуде, и доста је вероватно да је мрешао у Србију. Илија има

3 5 год., средљег је раста, округдих образа, црне косе, високог чеда. очију, обрва и бркова црних, зуба здравих ; био је осуђен на пет год. робије због крађе. Акт антропометријско-но.шцијског одељења Бр. 1424. Тодор Живадиновић, радник абаџијски, родом из Јасике, одговара код начелства округа крушевачког за превару. Тодор је у бегству, раста средњег, сувоњав. Акт начелства крушевачког Бр. 7188. Миливој Томић, из М. Крмара, побегао је ноћу између 9. и 10. мес. из општинског затвора, у коме је био због крађе. Стар је око 30 год., висок, танак црномањаст; на трбуху има траг од опекотине; од одела има: подовне чакшире од гаајка, половну гуљу од сељачког сукна, нов зубуњак од сукна извежен гајтанима, на глави шубару а на ногама ђоновске опанке. Депеша начелника ср. рачанског Бр. 20687. Моћу између 4. и б. овог месеца, непознати лонови украли су Урошу Милошевићу из Барајева, ове дедове вргааће машине: један велики кајиш за покретање у тежини 12 до 15 килограма, један Француски кључ за одвртање машинских делова, једну либелу, једна кљегата, а сем овога и нар коњских амова, све у вредности 3 38 динара. Акт начелника среза иосавског, округа бео градског Бр. 108 49.

Ноћу између 9. и 10. тек. месеца, непознати разбојници разбили су дућан и касу Миленковићу, трговцу из Нараћина, и из каее украли око 30.000 динара у наполеондорима