Policijski glasnik

СТРАНА 322.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41.

б) Довољно је дакле за превару и иодржавање већ иостојеКе заблуде, т.ј. радња обмане може се састојати и у подражавању заблуде. Но за појам подржавања није довољно просто искоришћавање заблуде, која већ постоји 1 ), већ је потребио, или да се она ојачава, или да се спречава њен пристанак, т.ј. сазнавање правог стања ствари 2 ). Ово се пак може учинити било лажним представљањем било прикривањем или изопачавањем истине. в) Да би постојала обмана, потребно је, да су лажно представљање, изопачавање и прикривање истине проузроковали заблуду код неког, одн. да је подржавање већ постојеће заблуде ову појачало или да је спречило да она престане. Другим речима потребно је, да је заблуда одн. појачање или одржање исте иоследица горе наведених радњи^обмане. 1° Заблуда значн овде само аогрешну иредставу о извесној онолности. Не може према томе бити говора о обмани при недостатку сваке представе о извесној околности, т.ј. кад се извесна околност потпуно не зна 3 ). Тако неће бити преваре, већ крађе, кад ко убаци у какав аутомат комад метала, који само по спољашности личи на комад од десет пара дин 4 ).; или кад ко путује без карте кришом. или у оп ште дође у извесан простор или га употреби без легитимационехартије 5 ). То важи и за случај, кад се без карте нутује са знањем кондуктера и у опште контролног возног персонала®). 2° Лажно представљање, прикривање и изопачавање истине биће узрок заблуде онда, кад су нешто допринели да се ова појави одн. да се појача или одржи, ако је већ постојала. Није дакле потребно, да су они једини томе допринели, већ је довољно, да су ироузроковали онаку последицу заједно с другим Факторима. Кад се пак има узети, да су они допринели проузроковању оне последице, једно је Фактичко питање. (1) Тако н. пр. хваљење робе од продавца биће превара само онда, кад је проузроковало одлуку накуповину, а Фактичко је питање, кад ће то бити случај').

!) Тако нема преваре, кад је купац у заблули о вредности ствари, Л продавац то иекористи нродашпи за далеко већу цену, но што опа вреди. 2 ) Уп. ОИћашсп § 203, 15, Ргапћ § '263 Ш 1, Меуег-АИ^еМ, 479. Према ВтсИпд-у ( 1 349) нијо довол>но ни ојачавање исте, већ само спречавање, да се сазна право стање ствари. 3 ) Уп. 018ћа.иикп § 263, 2 а, Ргапћ 5 263 III, V. 1Авх1 § 139 II, 2, Но1егтд 272, Нед1ег 439. 4 ) Уп. Ргапк § 263 III, ОИћаивеп § 263, 2 а, и. IЛнг1 § 139, Пр. 6. Против Опп1ћег Аи1оша1епгесћ1 (1892) 31, јер се, вели овде ствар не дузима* воћ (( предаје». 5 ) Уп. Меиег-АИГеШ 477 пр. 17, На1асћпег 2 262 пр. 1, Ргапћ § 263 V (438). Друкчије би наравно стајала ствар, кад би се кондукгер и т. д. обмануо, да се има таква исправа. — Сиорно је, да ли треће лице може изврншти провару уиотребом аутничне карте или другог чега томе сличног, која се по изричном означењу не може на другог ареносити. Умесно је претежно мишљење, да се превара на овај начин може извршити. јер и ту има обмане. Уп. Ргапћ, § 263 V, V. Ваг О 8 40 481, &е 1опде Оје Иппћег1га§Багке|1 дег Во4оигћШе1з (1888) и КеЈоигћШе^з ипс! кет Кпс!е (1889), 81епд1егп 0 8 42 150. в ) Уп. Ргапћ § 263 III. 7 ) На1всћпег 2 264.

(2) Новинарске рекламе трговаца идругих лица обично су неподесне да проузрокују заблуду 1 ). (3) Претежпо је мишљење, да неће постојати превара онда, кад се је новац подигао од дужника просто на основу показивањакакве легитимационе исправе н.пр. уложне књижице, јер се за онога који плаћа без испитивања личиости подносиоца, не може рећи, да је подношењем исправе био доведен у заблуду о његовој личности 2 ). 3° Кад постоји наведена узрочна веза, без значаја је, да ли је обманути заблуду могао избећи одн. отклонити, да је био пажљивији 3 ). 2. Радња се састоји у оштепењу нечије имовине. Оште^ење имовине је код преваре навођење неког на извесно држање, којим се имовински оштеКује било он сам, било неко трећи. Радња се не саотоји дакле у огнтећењу нечије имовнне неиосредно од изврпшоца пре) аре, т.ј. његовом делатношћу, а по себи се пак разуме, да заблуда не може неиосредно проузроковати оштећење имовине већ само иосредно, и то тиме, што је неко услед заблуде извргнио какву радњу којом се имовина оштећује. а) Пошто је обмана средство радње, то између заблуде обманом изазване или подржаване и радње обманутог лица треба да постоји узрочна веза. Да ли је пак заблуда узрок оне радње, има се решити према општем правилу о узроцима у Кривичном Праву (в. 0. Д. § 14 VI) 4 ). Није потребно према томе, да је искључиво заблуда навола обманутог иа ону радњу, већ је довољно, да је она само један услов њен, који може бити узрок према теорији о узроку. Тако неће бити узрочне везе онда, кад би купац ствар купио, и да није веровао у истинитост тврђења продавчевог; или кад је неко дао новац просјаку не зато што је веровао његовим лажима, већ само да би га се отресао. б) Имовинска штета треба да истиче неиосредно из радн.е обманутог лица, коју је услед заблуде извршило 5 ). Тако не би било лреваре, већ повреде ствари, кад је А навео Б обманом на извесан пут и за време његовог одсуства оштети му ствари у кући. в) Из оног, што је под б) речено, излази, да радња обманутог мора бити радња расиолигања имовином. Но обманути не мора бити свестан тога, да је његова радња таква, да се њоме располаже имовином, т.ј. не мора бити свестан правне арироде своје радње 6 ). Тако постојаКе превара, кад је А наведен да акцептира какву меницу не знајући ништа о значају акцепта, или кад је пот исао Формулар какве облигације, за који му је речено да је петиција. Према некима је

1) Уп. Ргапћ 5 263. 2 ) Уп. ОГзћаизеп § 263, 17, Ргапћ 2(>3 II 1. В. о овом спорном питању и код кјзађе ( Поссбни Део § 45 V II б 1°, пр. 5). 3 ) Уп ОШаизеп § 2<>3, 17. 4) Уп. Ргаић § 263 IV. 5 ) Уп. Ргапћ § 26в IV, МегћеЛ Н. Н. 3 763. 6 ) Тако ВгпсИпд 1 354, ОШаивеп § 263, 26, Ргаци § 263 IV, Нед1ег 424.

међутим она свест потребна 1 ). Но ово мишљење нема законског ослонца, јер закон захтева само то, да се неко »лукавим и лажним предотављањем или изопачавањем и прикривањем истине наведе, да што на уштрб свог имања учини или не учини", т.ј. само узрочну везу између обмане и оштећења имовине«. г) Потребно је, да обманути није свестан тога, да се његовом радњом штети имовина, јер ако има свести о томе, онда неће постојати узрочна веза између обмане и његове радње, те његову имовину неће оштетити онај, који га обмањује, већ он сам 2 ). (нлставићк се)

ПРАВЉЕЊЕ ЛАЖНОГ НОВЦА

(наставак) Опнс који смо дали односи се на Фабрикацију парцијелних матрица за метални новац, чија је ивица једнолика или пзбраздана (са чарком). За ливење новаца, који имају ивицу са натписом, ФалсиФикатори су принуђени да праве калуп са три исека у облику уста на судовима и са натписом ивице. Израда ових калупа није лака, те је с гога само веште и искусне личности могу са уснехом практиковати. Остале се, с обзиром на ову тешкоћу, задовољавају ливењем новца са простим ивицама, т. ј. дводинарака и комада од мање вредности. Доцније ћемо видети, »трик <( једног ФалсиФикатора самоука за израду натписа на ивицама иетодинарки. Помињемо још, да су издубљени натписи на ивицама, петодинарки, као што су они на италијанским ивицама, много гелси за имитацију од натписа у рел .ефу на Француским петодинаркама н. пр. Пре него што се приступи ливењу, греба на обема половинама матрице направити мали канал за отицање смесе, доста широк на бочној површини и узан близу ивице од отиека новца. Поред овога, на једној половини матрице праве се. узани и у целој њиховој дужини подједнако широки канали, који иду од спољашње пвице до отиска новца и служе за одвођење ваздуха у моменту ливења. Ове канале употребљују само вешти ФалсиФикатори. Смеса. За ливење лажног металног новца ФалеиФикатори употребљују смесу веомаразног састава. У највише случајева ова смеоа садржи највећи део калаја. Пошто се калај већ топи на 231°, то није потребна скупа инсталација за грејање. За топљење калаја довољна је топлота једне обичне кујнске пећи. Поред овога, лажан новац ливен од калаја нма боју веома приближпу боји правог новца, а и звек му је врло добар. Мала тврдоћа калаја поправља се додавањем извесне коли-

') Тако Мегће1 II. Н. 3 777. 2 ) Уп. ВгпсИпд I 352, Ргапћ § 263 IV 1, Мегће.1 329.