Policijski glasnik

БРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 363.

делом, кад је уништена или прикривена исправа чувана на јавном месту или је била предана на чување каквом званичнику. Пошто је пак превара теже кривично дело од дела из § 104. в, то се има применити § 254 т. 2. 3. Предаја завоја с новцима, званичним аечатом зааечаИених и с натаисом њихове садржине, иод аотауну вредност, ма да су отворени и новци иа њих извађени (»који завијутке (кесе, пакете) с новцима, који су званичним печатом запечаћени с натиисом њиховог садржаја под потпуну вредност иреда, знајући, да су исти отворени и новци из њих извађени"), (т, 3,). а) Ова се врста преваре одликује од осталих тиме, што је средство обмане аредаја аод аотауну вредност завоја, из којег је новац сав или једним делом извађен. б) Начин изр.чжавања је таки (»преда«), да овде није учињена никаква измена у општем појму преваре. Ова превара као свршено кривично дело постоји на име тек онда, кад је завој предан, т. ј. кад је обманутп примио завој, те на тај начин извршио једну радњу штетну по његову имовину. в) Без значаја је, какав је завој. Као пример се наводе кесе и пакети. г) Завој треба да је званичним печатом запечаћен и да се на њему налази натпис садржине. Ако ово није случај, може постојати само обична превара из § 252 к. з. Захтев, да је завој званичним печатом запечаћен, објашњава се тиме, што по правилу само за оваке завоје постоји безусловно поверење, да њихова садржина одговара натпису, тако да се само овде на основу голог примања завоја има узети, да је прималац у заблуди. д) Без значаја је, ко је завој отворио и новац узео, што се јасно види из начина изражавања (»знајући, да су исти отворени и новци из њих извађени"). Но захтева се, да је завој отворен и тада новац узет. Према томе ако је завој гласио на већу суму, но што је у ствари у њ' стављено, могла би постојати само обична превара из § 252 к. з. е) За постојање криивце потребно је наравно, да је иодносилац завоја зиао. да је завој отворен и новац узет. 4. Служење лажним мерама (»ко се при мерењу каквих ствари у знању послужи лажним (неиравим) мерама на штету другога), (т. 4). а) Ова се превара одликује од осталих тиме, што је средство обмане уаотреба лажних мера. б) По себи се разуме, да употреба лажних мера мора бити управљена на то, да се другоме нанесе штета, а не себи, те је став »на гитету другом" излишан. в) Не види се, да је учињен изузетак од општег појма превара, те се има узети, да свршена превара ове врсте постоји тек онда, кад је другоме нанета штета, т.ј. кад је љажна мера заиста употребљена. (наставиће се)

ПОЖАРИ И ПАЉЕВИНЕ

(НАСТАВАк) Петролеумске лампе и т. д. Случајно обарање ламие са петролеумом или есенцијом може такође проуз Јоковати пожар. Поводом овога да поменемо, да се петролеумске лампе обично гасе падајући на земљу. Несрећни случај може се догодити само тако ако се петролеум проспе са стране Фитиља, или ако непосредно дође у додир са пламеном услед разбијања резервоара. Експло зија лампе не може никад наступити ако је резервоар пун петролеума. Да би се експлозија произвела, потребна је мешавнна извесне количине ваздуха са паром мало загрејаног петролеума. Количина ваздуха која се налази у резервоару лампе, изнад петролеума, треба да садржи довољно оксигена да би сва пара, која излази из петролеума, могла бити оксидисана. Другим речима: празнина резервоара треба да је знатна. Мешавина ваздуха и петролеумске паре треба да дође у додир са пламеном па да експлодира. То се може догодити ако постоји слободан пролаз између пламена и резервоара у коме је петролеум. Струјање ваздуха може променити правац пламена и натерати га, кроз овај пролаз, у резервоар испуњен експлозивном смешом. У добро конструисаним лампама ови слободни пролази не треба да постоје. али у трговини има јевтиних лампи, које их притежавају, и ако је њиховб присуство излишно. Узани фитиљи , који не испуњују цео простор резервисан за њихов пролаз, могу бити узрок експлозије, ако у резервоару има експлозивне смеше. Пламен, теран ветром, пролази у овим случајевима кроз слободан иролаз, или се на слободној ивици Фитиља производи мали пламен, који излази до резервоара Експлозија је у сваком случају толико јака да потпуно уништава лампу, а њене~металне делове цепа онако исто као и експлозија барута. Ако се на месту пожара нађе лампа нетакнута, или разбијена са металним деловима просто одлемљеним, може се тврдити да није било експлозије и ако би ови делови били нешто мало увијени. Помињемо, да злочинци често покушавају, да узрок пожара маскирају експлозијом лампе. Ако се има у виду горе наведено, моћи ће се лако утврдити истина на основу остатака лампе. Гас за осветљење и ацетилен. Мешање гаса за осветљење и ацетилена са ваздухом може такође бити узрок пожара, којима готово увек претходе јаке експлозије. Гасови обично пролазе кроз рђаво затворене славине, или кроз струјомере са одушкама, или кроз рђчво састављене цеви итд. Потребно је, да овде нарочито поменемо цеви од каучука, које везују Фуруне или пећи са гасом за кућни спроводник гаса. Многи млађи имају навику да затворе само славину на пећи, тако да цев од каучука остаје и даље

испуњена гасом. Док је цев нова, њена еластичност довољна је да спречи излажење гаса, али ако је стара и отврдла, или ако затварање није било довољно, цев пропушта гас из спроводника. Ако је гас пропуштен у довољној количнни, он са ваздухом образује експлозивну смешу, која експлодира са великом јачином и производи пожар, ако дође у додир са слободним пламеном. Непажљиво пуњене апарата са ацетиленским гасом производи такође многобројне експлозије, праћене пожарима. Могућност случајног пожара услед експлозије смеше гаса и ваздуха експлоатисали су често злочинци да би створили веровање у случајни пожар. С тога је потребно у овим приликама приступити брижљивом испитивању и истраживању. и на овај начин утврдити да ли пожару није узрок злонамера. Додајмо још, да експлозивне материје као динамит, а нарочито ловачки барут и ватрометна тела, могу, експлодирајући, или упаљујући се случајно или из непажње, запалити предмете који их окружују, и на овај начин произвести пожаре. Злонамерне пал.евине. Говорили смо већ о мотивима злонамерних паљевина, и казали да је њихово истраживање од највеће важности по истрагу. Остаје нам да испитамо на који начин злочинац врши паљевину и како ћемо познати злочиначку природу пожара и, евентуално, идентиФиковати његовог творца. Упаљивање. Упаљивање може бити директно, т. ј. злочинац може са слободним пламеном директно и одмах изазвати ватру и индиректно , или времено. У овом последњем случају злочинац употребљује диспозитиве који производе ватру тек после извесног времена. Директно упаљивање најчешће се врши приближавањем слободног пламена (машине и т. п.) запаљивим материјама, као: сену, хартији, иверју и т. д. Да би се ватра лакше упалила, злочинац нагомилава ове материје на месту које му изгледа најзгодније за изазивање ватре, надајући се да од њих неће остати трага после појављене ватре. Многи злочинци, међутим, рачунају и са евентуалним неуспехом, т. ј. са случајним угушивањем пожара, или са брзом и успешном помоћи ватрогасаца. У овом случају остацп вештачког огњишта (карбозовано иверје и т. д). могли би их издаги. Да би избегли ову опасност, они употрсбљују течна горива, као н. пр. иетролеум Запаљујући се лако, он преноси ватру и на гориво које се теже пали. Нису ретки случаји, да злочинац полива гасом намештај, кревете, тепихе, дрвене зидове и т. д. Извесни злочинци употребљују за потпаљивање лако запаљиве материје, као : сено, петролеум и иверје. Ми смо у пракси имали један случај, у коме је злочанац потпалио сено помоћу Фитиља од лампе, натопљеног петролеумом.