Policijski glasnik

БРОЈ 5.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. ФЕБРУАРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, И износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ЗА ИНОСТРАНСТВО : ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар Т. благоволео је, на предлог Мипистра Унутрашњих Дела, поетавити : за начелника треће класе округа рудничког Драгутина М. Симића, начелника исте класо округа топличког, ло службоној иотребн ; за начелника четврте класе округа подринског Цстра Банџића, начелника исте класе округа рудпичког, по службеној потреби ; за начелника четврте класе округа топличког са годишњом платом од 404 1*60 динара, коју је до сада имао, Милутина Пећанина, сокретара прво класе Минисгарства Унутрашњих Дола, по службоној потреби. Из канцеларије Министарства Уеутрашњих Дола, 31. јануара 1912. године, у Београду. 1Бегог,о Величанство Краљ Петар 1, благоволсо јс, на продлог Министра Унутрашњих Дела, поставитп : за пачелнпка ДЈ)уге класо среза ариљског Живка Николића, секретара исто класе пачелства окр^га рудничког, по службеној потреби : за начслника друго класо сроза таковског Сротена Кочпћа , начелника исте класе среза масуричког , по потрсби службе ; за начслника друге класе среза власотиначког Милорада Матића, начелника исте класесреза јабланичког, по потреби службе; за пачелника треће класе среза масуричког Михаила П. Илића, начелника исте класе срсза власотиначког, по потребн службе ; за пачелника трећо класе среза јабланичког Драгишу Ст. Јовановпћа, писара нрве класо лесковачког првостепеног суда, и за сокретара треће класе начолства округа рудннчког Радомира Новаковнћа, начелника исто класе среза таковСког, по потреби службс.

Из канцсларије Министарства Унутрашњих Дсла, 31. јануара 1912. године, у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Иетра I, на п]1сдлог Минпстра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Светислав Ђ. Јелчић, начелник друге класс среза ариљског, на основу § 70. закона о чнновницима грађанског реда стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службе прппада. Из канцоларије Министарства Унутрашњих Дела, 31. јануара 1912. годинс, у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Нетра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Минпстарског Савета, решено је : да се Шивојин Аранђоловић, начелник треће клаСе округа подринског, иа основу §70. закона о чиновницима грађанског реда стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службо припада. Из канцоларнје Министарства Унутрашњих Дсла, 31. јануара 1912. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПОЈМУ ИСПРАВЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ од ДР. ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

Појам исправе је у кривично-правној науци врло спораг. То долази отуда, што законодавци обично не дају дефиницију исправе; а и они, који су је дали, нису то учинили тако, да не дају повода разноликом тумачењу. Међу ове спада и наш законодавац. У нашем Казненом Законику појам иснраве дат је у § 147 а1. 4. Ђ Под исаравом разуме се, вели се у овој а1. § 147 к. з., свако писмено, које је од важности за доказ о уговорима., наређењима, обвезаностима или ослобођењима и у оаште

служи за доказ ирава и правних одношења Другим речима, узимајући у вид непосредни објекат доказа (асП. чињенпце), исправа је свако писмено, које служи за доказ какве правно релевантне чињенице, т.ј. чињенице, која сама или у вези с другим чињениццма производи иостанак, ирестанак или иромену иравних одногиаја (па према томе и права, ако она истичу из оних одношаја). 1. Према § 147 к. з. исправа може дакле бити само иисмено, т.ј. само онај телосни предмет, на који су стављени знаци говора 1 ]. а) Без значаја је међутим прпрода овог телесног продмета. То може бити хартија, пергаменат, метал, дрво итд. 2 ). б) Без значаја је такође, Форма слова, т.ј. да ли је ппемено састављено ћирилицом, латиницом, готицом итд. в) Без значаја је, да ли је писмено рукопионо, литографисано, писано на машини или штампано, ако су само испушени услови потребни за постојање исправе. г) Пошто исправа мора бити писмено, то н. пр. рабоши не могу бити исправе. Ко би начинио лажан рабош и употребио га, тиме би могао извршити само превару. д) Без значаја је, да ли употребљени знаци говора припадају неком познатом систему писања: Тако постоји писмено и онда, кад су употребљени какви конвенционални знаци, које трговци предају оним купцима, који нису одмах подигли робу, и који имају поднети оне ознаке, кад буду хтели однети робу 3 ).

Ј ) Ово ограничење је узето из §247 а1. 2. пруског к. з. — у § 267 немачког к. з. вели се само С( исправа (( (^ХЈгкшкЈе^), те се узима од готово свих писаца, да је иснрава сваки телесни мртав предмет, без обзира на то, да ли је од људске руке направљен или не (в. 01$ћа.и8еп § 267, 3 а). Тако узима се, да је гранично камење исправа, кад садржи на себи какве знаке (прот. општег мшпл>ења Ргапћ § 2(57. III 3 а). Према некима међутим исирава може бити само иисмено (тако ВгпсНпд 2 175, 185, 184, ВеИпд 92, \\?е188тапп Уег§1. Б. Вез. Т. 7 333, Р. М егкеј, 228, ВгоЉтапп 13, 43). — У § 178. прој. се вели, да је исправа (( сваки предмет, који је иодобан или одређен да слулш за доказ....», дакле исправа не мора бити писмено. 2 ) Уп. ВГгкИпд, 2 236. 3 ) Уп. Сагсоп 303 п° 71.