Policijski glasnik

СТРАНА 244.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

БРОЛ 31.

мињемо, да је на, конгресу у Линцу 1895. год. први пут претресаио нитање о овој пастави. Приправна полицијска шгсола у Бечу лиФсрује сваке год. проссчпо по 300 полицајаца појединим градовима у унутрашњости. У Букурешту, наш колега Миновић управља полицијском школом, која је дала многе интересантно радове. Полиција у Лондону има такође приправну школу, у којој учоници примају кратке поуке. Русија је почела да организује у разним центрима наставу Полицијско Технике уз одољења за идентиФикацију. Шпанија притежава у Мадриду одел>ење за идентиФикацију, у комо је пок. Олориц предавао Полицијску Технику. У овом одељоњу угледала је дана идентпФикација помоћу Формула прстпју, збијона у »Ручни Рсгистар ИдентиФикације С( . У Америци постоје вишс центара полицијске наставо, већином уз одељења за идентиФикацију. Познате су школо: Вучстића у Ла Плати, Карвала у Рио де Жанеиро, Вплоти-а у Сен-Полу итд. Сједшвење Америчке Државе нмају тако^е проФосијоналних школа, на}>очито у ЊуЈорку. На курссвима, који у овим школама трају отприлике годипу дана, полнцијскн чиновници усавршавају своје техннчко Формирањо *). У побројаним школама настава сс не изводи увек на исти начин и варира, разуме ес, према приликама и потрсбама. Ми држимо, да стварање полицијских школа не би за нас било ни мало незгодно. У Белгији, као и у Француској, полиција је у општинским рукама; заједничке школе произвеле би најбољс резултате.

*) Децембра месеца прошле гол. Антроиометријско Одељење сировело је Господпну Министру Унутрашљих Дела на преглед и одобрење правила о полицијеко-техничком лабораторијуму, и том приликом учинило му предлог ове садржине: ({ Стварањем модерног полицијско-техничког лабораторијума припомогло би се у врло великој мери установљену специјалних курсева за проФесионално образовање истралших полицијских органа. Као што је познато, већина наших полицијских органа врло је мало или скоро нимало упозната с методичним вођењем кривичних истрага, са откривањем, Фиксирањем, и искоришћавањем трагова на месту извршених кривичних дела, с правилним вршењем увиђаја, са идентиФИковањем злочинаца помоћу трагова и отисака, и у опште са свима оним што счада у област — Полицијске Технике — науке о истрагама. Све су ово, међутим, ствари без којих се једна добра истрага тешко можс замислити, те с тога није никакво чудо што код нас добра половина кривичних дела остаје непронађена. Са установљењвм полицијско-техничког лабораторијума могли би се ириређивати повремени курсеви, на којима би се бољи полицијски чиновници нарочито они који раде иа кривицама унознавали и теоријски и практично са суштином Бертилонаже, Дактилоскопије, Полицијске Технике, ФотограФије и Криминалне Антропологије. Ако би било материјалне могућности на овим курсевима могли би се још предавати: Кривично Право с Поступком, Судска Медицина и Административно Право, те би, на овај начин она постала права полицијсКа школа за стручно образовање полицијских чиновника. За последње предмете могли би се ангажовати проФесори Универзитета. Ако би господин Министар у начелу усвојио овај иредлог о специјалним курсевима, одељење би одмах израдило потребна правила о њиховом држању и детал^ан нрограм н»иховог рада.

С друге стране оиет, акција владе могла би корисно створити ову наставу, која би била приступачна не само жандармерији — нашој пољској полицији већ тако исто и градским полицајцима. * * * Какав треба да буде програм полицијске наставе? Остављајући па страну пцтања о обичној пастави и физичком вежбању, о којима је излишно овде говорити, ми држимо да ова настава треба да обухвати, поред неопходно потребннх елемената практичног кривичног права и корисних административних питања, и један технички део извођен практичним начином. Овом приликом не би требало изгубити из вида, да је цил> ове наставе да створи полицајце, а пе вештаке или антропологе. Према овоме, она треба да обухвати: 1. Испитивање моста извршеног злочина. Разне констатације у појединим случајевима злочина и преступа. Пајпотребнијо елементе судске модицине, који се односе на насилну смрт, дијагнозу злочина, самоубистваи несреКног случаја. 2. Оиис, увиђај, нлан. [Тотребна практична знања за изучавање региона, становништва, обичаја и спољпих Фактора: земље, климатологије итд. који треба да буду забележенп у тачном односу Факата. 3. Истраживање и заштиту трагова, отисака и свију материјалних основа. Потребна знања о искоришћавању ових разних елемената у судској материји, и о њиховој доказаној важностн у ранијим случајсвима. Поједиие мере предстрожности. Инструкције за заштиту, паковање и пренос материјалних трагова. 4. Откривање трагова који се могу уништити: отисци ногу, прстију, руку, отисци животиња, трагови кола и разних оруђа. 5. Природна историја злочинаца. Разне категорије злочинаца, њихови обичаји, начин њиховог рада, практични примери. Ова настава нема ничег заједничког са криминалном антропологијом; у практичном смислу она ће бити комбинована од онога што су природњаци остварили за људске Феле, и што су поједини практичари, као Рајс, тако лепо и нсиво описали. Разуме се већ, да ће изучавање проФесијоналног костима и арга чинити саставни део ове важне главе. 6. Студирање оружја. Судско - медицинска обавештења о ранама. Изучавање злочиначких алата и инструмената. Упознавање проФесионалног алата појединих заната. Изучавање трагова обијања и упознавање начина рада злочинаца; дедукције у погледу персоналитета окривљених. У ову главу, доста пространу, ућиће још практична елемептарна знања, из браварства, механике, итд. ИдентиФиковање употребљепог ору^а помоћу остављених трагова. Вештина испитивања. Психологија сведоџаба. Познавање преко сведока. Суочењо са лешевима и ФотограФијама. Улога сугсстије.

8. Лични опис. Живе слике. Интерпретације Фотографијо. Истраживање особених знакова и њихово бележење. Утврђење двеју ФотограФија. Елаборација и пскоришћавање албума „В. К. V.". Изучавање описних карактора на основу језика, говора, одела итд. Праћење на улици заваравања и прерушавање затварања. 9. ИдентиФиковање номоћу антропометрије и дактилоскопије. Редиговање антропометријских картона и истраживања у репертоару. Изучавање страних антропометријских картона. 10. Претреси станова. Истраживање разних инструмената и докумената. Претрес индивидуа. 11. Потребна знања о искоригпћавању микроскопских, хемиских, ФотограФСких, балистичких и других вештачоња у кривичним истрагама. Овај део наставе могао би обухватити разна сумарна знања, нарочито она о судској ФотограФији. 12. Изучавање ФалсиФикованог рукописа, повца, фалсификованих печата, итд. Правила о узимању примерака за упоре^ење у циљу вештачења. Ово су, као што се види, неопходно потребни елементи наставе, коју желимо видети остварену у школама Полицијске Технике. Ми држимо да је овај програм сведен на минимум; он не садржи ни једну материју, која се данас не примењује у полицијском занату. Човек се мора у истини изненадити, шго сиаки полицијски орган не притежава нзложена знања при ступању у службу, јер их носведневно има да примењује у пракси. Каква ће бити интелектуална Формација оних полицијских чиновника, који прођу кроз школу у којој ће свако теорнјско објашњење бити подкренљено практичпим примернма. Наш програм не слаже се потпуно са програмима страних полицијских школа. Тако, на пример, програм берлинско полицијске школе обухвата још : интерпретацпју кривичног поступка, надзор полицијских органа над коцком, обичајима, путевима и дресирање полицијских паса. У полицијској школи, у Воло-у, студирају се преступи по закону о лову и риболову. По нашем мишљењу, слика коју смо скицирали, може послужити као база за извођење полицијске наставе за све полицајце, и као полазна тачка за потпунију организацију, ако јо прилике буду захтевале. Полицијске школе треба да посећују, не само они који ће се бавити полицијским истрагама, већ и сви кандидати на разне полицијске Функције. Тако исто несумњиво јс, да ћо се овом наставом у многоме користнти и сви помоћници правосуђа. Напори у овом правцу биће несумњиво крунисани успехом. Надамо се да ће колеге, сваки у сфери своје акције, припомоћи да се оствари ова потпуна праведна реформа. Полицијским школама треба још придодатп н криминалне музеуме. * * * Завршујући овај кратак преглед да поменемо још и то, да би изложену рс-