Policijski glasnik

БРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 317.

век не може поправити. Документа, иа основу којих ћу исписати главне ствари из жнвота мога наследника, потпуно су истинита. Ево неколико података, које јо оставио у Главној Нолицији; отварам регистре и преписујем: »Лакур, стар 11 година, станује у улици Лицеј, затворен у Тврђаву 9. нивоза, године девете, оптужен за покушај крађе, после једанаест дана осуђен од суда за поправку- на месец дана затвора. »Исти, затворен другог идућог преријала и понова одведен у Тврђаву; оптужен за крађу чипака из јодног дућана. Истог дана пустио га је из затвора чиновник судске полицијо другог кварта. »Исти , По наредби Управника затворен у Бисотр 23 термидора годино десето. 22. идућег Флореала предат жандарморији да га води у Хавр. л Исти, стар 17 година, познат крадљивац, више пута као такав хапшен; уписан по свомо пристанку у војску у јулу 1807. годино да служи у колонијским трупама. Продат жандармима да га одведу на одређепо му место. Побегао са острва Ро исте године. »Исти, Лакур, звани Коко или Луј, стар 21 годину, рођен у Паризу, јувелирски посредник, станује у предграђу Сен-Антоан, бр. 297. Додеден у Тврђаву 1. децембра 1809. године, оптужен за крађу. Суд за поправку осудио га је 18. јануара 1810. године на две године затвора, затим враКен министарству марине као војни бегунац. л Исти, доводон у Бисетр 22. јануара 1812. године као нопоправљив крадљивац. Доведен у главну полицију 3. јуна 1816. годино". Лакур у својој младости показујо један жалостан пример колико велика штета можо бити од рђавог васпитања. Сво оно, што ја знам од његовог ослобођења, показује само да је Коко био веома даровит. Његов отац кројач и вратар у улици Лицеј није много бринуо за синовље прво дане, од којих често зависи судбина човекова. Зна се сигурно да је Коко растао, што кажу на рукама сусодка, радница у радњи „Једнакост«. Како је био љубак оне су га обасипале милоштом и нежношћу и у исто вр< ме уливале му у душу притворство. У његовим првим данима ове су се готово јодино бринуле за њега. стално су га звале к себи, он им је био забава, сиграчка, а кад оно нису имале времена за то, мали Коко је ишао у парк и тамо се мешао међу мангупчиће, који су поред дечјих игара држали стално и школу неваљалства. Васпитаван од ових девојака, учен од лоповчића. није потребно да кажем, какав јо напредак Коко учинио. Пут, којим је ношао, беше примамљив. Једна жена, која се сматрала боз сумње као позвана да га најбоље упути, прими га код себс: то је била нска Марошал, која је држала проститутску радњу на Италијанском Тргу. Коко је ту рањен добро, а а његова добротворка труђаше се да му развије и морално особине. Постао је врло љубазан; слушао јо сваког и са-

живео се са свима потребама куће у којој су му и најмањо ситницо било познате. Међутим млади Лакур је имао дане кад је могао изићи а он их је, по ономе што со зна, умео искористити: још пре дванаосте године он јо био познат као један од највештијих крадљиваца чипака, а мало доцније његова чоста хапшсња извојевашо му прво место међу крадљивцима. Четири или пет година бављења у Бисетру, где је био затворен као непоправљив и опасаи крадљивац, не поправише га ни мало, него и тамо научи чарапарски занат и још неке ствари. Умиљат, окрстан, са пријатним гласом, са нежним лицем, он со допаде некомо г. Милнеру, који, осуђен на 16 година тешке робије, беше добио милост да остатак своје казно издржи у Бисетру. Овај осуђеник, који је био брат некога банкара из Анверса, не оскудевашо у знању и, да би имао ма какакво задовољство, он узе Кока за ученика и учио га је с вољом, јер Коко за кратко време научи и читати и писати готово правилно. Није Коко само г. Милнеру имао дуговати^захвалност. За све време затвора, нока Елиза Немица, која јо била заљубљена у њега, није престајала да га помаже. Ова девојка, која му је доиста спасла живот, добијала је од њега, кажу. само незахвалност. Лакур је био човек који нијо имао више од пет стопа и два палца, био јо плав и ћосав, малог чела, могдо би се рећи ниског; имао је око плаво, али тамно, црте унутрашње, нос на врху врло мало црвен. 'Го је једини доо његовог лица на који не бешо пало бледило. Волоо је много украсе и наките и имао је читаву збирку ланчева и андрмоља. У говору имао је доста најређих речи којима со намерно служио. Нико није био учтивији ни понизнији од њога, али на први поглод се примећавало да то нису манири доброга васпитања, то му је ћар од оних кицоша, који долазе у затворе и на она места која Лакур мора посећивати. Он је био врло окретан, а још више је пмао чудновату лакоћу понизности. ТартиФ, на кога је у ствари мало личио, нијо у томе био воћи. Поставши мој секротар он нијс могао да схвати како то да, због достојанства места које заузима његова „другарица", која је стално била пиљарица или праља, троба да нађе какво боље занимање. Поведосмо о томо разговор и он нрстпостави да напусти мосто. Постадо трговац и продавашо по улицама мараме. Али ускоро он се уписа у Конгрегацију и стадо под заотаву Језуита; од тада г.г. Диплоси и Делово сматрали су га за свеца. Лакур јо имао сву ону подобност која га је у њиховим очима требала прерушити. Могу да докажем да га јс приликом уласка у ново друштво исповедник сматрао за воликог грешника и да му је одредио врло тешко испаштање, које јо он потпуно издржао. За месец дана он јс морао устајати у овануће и ићи босопог од улице Св. Ане до улице Колвер, гдо му је још једино било дозвољено да види своју жену, која је такође испаштала грохове.

По доласку г. Делово-а за управника Лакур је удвојио своју реввост; становао јо у улици Захарија, али и ако је његова црква била Сон Северин, ипак је сваке недеље долазио на службу у цркву Богородице, где је се увек виђао са новим управником и њсговом Фамилијом. У томе се огледа добра воља Лакурова да со поправи, само јо за жаљењо што то нијо предузео про двадесет годипа; али, боље јо икад него никад. Лакур је имао врло добру нарав и да није по који пут пио, нико но би знао да има какву другу страст сем да поца рибу. Он је блпзу новог моста бацао своју удицу и полако свикао сс овом мучаљивом послу. Крај њега јс обично била његова жена која му је додавала мамац, који је умела вешто спремити. Лакур се бавио овим невиним задовољством п био је у друштву са Ба Мајез1е Вп^аш^ие и са песником Купињи, кад су часници дошли да га позову: изасланици г. Долово-а нађошо га нод својом Маријон п дигошо га од удице као што су изасланици римског сената одазвали Цинцината са плуга. У животима великих људи увек има неких ствари које се могу упоређивати; можда је и госпођа Цинцинатова у својс време такође продавала одоло јавном жоњскињу. Ту трговину води данас законита половина Лакурева, Али, доста је оволико о моме местозаступнику, да наставим о бригади сигурности. У току 1823. и 1824. године она је узсла највећи полет, број агевата из којих се састојала био је се тада, по предлогу г. Паризо-а, попео на двадесет, па п на двадесет осам људи, подразумовајући ту и оних осам људи, који су били овлашћони да на друмовима држе, „трангоФранго". Са тим малим бројем требало је надзиравати вишо од двс стотине пуштених робијаша и хапсеника у опште; извршити по чстири до пет стотина хапшоња по наредби управниковој или судској; прибављатп обавештења; прсдузимати истраге свију врста; патролирати ноћу, тако често и зими тако тешко; присуствовати приликом ислођења и испита којс врше полициски чиновници; изналазити и испитивати разне скупово у вароши н око вароши; наћи се увок при излазу код позоришта, на улици, у продграђима и на свима другим местима гцс су се лопови и лупежи састајали. Какву су делатност морали показивати тих двадесет осам људи па да то сво до ситнице изврше и да буду на свима мостима у исто вроме. Моји су људи то умели, а сам, сам опет, код њих изазпвао и одржавао ревност и пожртвовање: ја сам им давао пример. Нијо било теже прилике гдо нисам лично присуствовао. И, ако су најчувенији злочинци били похватани мојим настојавањом, могу слободно рећи, но хвалећи собе, да сам најдрскијо међу њима лично похватао. Као главни агент у полицији сигурности и као шсф брнгадо могао сам се склоиити у канцоларију, у улици Св. Ано, али ја, радоћи врло много и врло корисно, нисам у њу долазио до јодино да издам упутства и да примим