Policijski glasnik

БРОЈ 44.

У БЕОГРЛДУ, НЕДЕЉА 25. НОВЕМБРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

' пој1ицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. пностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НА0ЛЕДН0 ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВЛК) Али, ми смо, тако исто, видоли да има, изузетно, случајева у којима може бити задруге и између оца и ње.гових синова, било пунолетних било малолетних. Један од тих случајева јесте, као што знамо, и тај: када отац подели, за свога живота, своја добра између собе и својих синова па по том остане заједно са некима од тих синова, одвајајући се од осталих. У том случају узима сс, уопште, да постоји задружни однос. Днскутујо се само, као што нам је познато, о томе: да ли јс потребно да отац, са сином или синовима са којима је остао у зајодници, уговори задружни однос(§. 494. Грађ.Зак.) нли овај однос постоји самим тим што он са сином или синовима заједно живи и ради на зајодничком имању (§. 507. Грађ. Зак.) ? По неким судским одлукама, ту може бити само уговорне задруге, као што је, н. пр., одлука одељоња Касационога Суда од 31. Децембра 1907. год., Бр. 13732. (»Кад отац одели своје синове, па са својим делом остане код једнога од њих, тим се актом између њега и тога сина не образује задруга, за што јо измођу њих потребан писмони уговор, воћ после његовс, очеве смрти имају и оии одељени синови према § 396. Грађ. Зак., право на наслеђе": Го.јко Ннкетић, ор. сИ., стр. 329.) 1 ).

') У иотом су смислу п одлуке одељења Касационога Суда: од "26. Марта, 1907. год., Бр. 3387. (Гојко Никетић, ор. сг1., стр. 328. п 329.); од 11. Децембра 1903. год., Бр. 10074. (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 37.); од 1. Јуна 1 904. год., Бр. 5130, и одлука опште седнице Касациоиога Суда од 14. Августа 1904. год., Бр. 6318. (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 37.); одлука одељен.а од 9. Јануара 1907. год., Бр. 245. ( (| То што се један син оделио од она, а отац остао у заједниии са осталима, но лишава, према §.528. Грађ. Зак. одел,енога

По другим, пак, одлукама, уговор иије ту потребан: сам Факат да ;је, по деоби, отац остао са неким синовима у заједници довољан је за образовање задруге између њега и њих. Такво су, н..пр., одлуке одељоња Касационога-Суда од 10. Ссптсмбра 1884. год., Бр. 3611, и од 5. Марта 1888. год., Бр. 826., као и одлука општс соднице Касационога Суда од 10. Јуна 1888. год., Бр. 1912. (Гојко Никстић, ор. сИ., стр. 37., Ст. Максимовић, Нова Збирка, I., стр. 20., II.. стр. 49.). Ми смо се, на своме месту, изразнди за ово друго мишљење, иошто § 507. Грађ. Зак. види задругу у свакој имовној и животиој заједници међу сродницима, но питајући да ли су т .и сродници у тој заједници по неком изречном уговору о задрузи или по прећутном пристанКу. Али, сам тај Факат што би између оца и његових синова било задруге не значи још да би се, па оделитога сина, имао, у случају смрти очеве, применити § 528. Грађ. Зак.. Најпрс да кажсмо да односно онога што је отац са синовима, послс образовања заДруге, приновио, син изван задруго но би могао ни у ком случају конкурисати са својом браћом у целом том приновку: тај приновакби се имао најпре, по §-у 517. Грађ. Зак., поделити између оца (његово масе) и његових синова-задругара, бар оних који су били пунолотни онда када се дотично имање приновило, па би само, у погледу онога што би, у том приновку, оцуприпало, могло бити говора о праву наслођа оделитога сина. Што се, пак, старине тиче, то јест онога што је отац. приликом деобе са синовима, за себе задржао био, тај би оделити < ин бпо на равиој нози са браћом-задругарима, ако би му се, наравно, признало право наслеђа.

сина крава на наслеђе, пошто с погледом на §. 121. Грађ. Зак. задруге између оца и синова може бити само кад је она парочито уговором конституисана, прома чему одељени син има као син и наследник свог оца, према §. 492. Грађ. Зак. право на двобу очовога дела имања" Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 338.). В. и о.о. од 1.Фебруара 1 904. год., Бр. 9754. — О. о. с. 11. Јуна, 1004. год. Бр. 5343.: Гојко Никетић, ор. сИ. стр. 328.; Ст. Макспмовић, Нова Збирка, П. стр. 73. (одлука Опшге седнице Касацпонога Суда од 12. Августа 1893. год. Бр. 2.).

Јуриспруденција судска је у том смислу, да су, у горњем случају, синови који су са оцем у задрузи пречи у наслсђу од одолитога сина, на основу §-а 528. Грађ. Зак.. Тако, по одлуци одељоња Касационога Суда од 10. Ссптембра 1884. год., Бр. 3611., која нам је већ позната: „Кад пак отац одели своје синово у имању и за себе задржи један део који здружи с делом кога од својих пунољетних синова, па с њим живи у заједници и у том стању умре, онда ту посгоји задруга између оцаионогасина, са којим је после у том стању живео, јер између њих не оскудева ни један услов који се за задругу тража, т. ј. крвио сродство, пунољетство задругара и заједнички живот (§§. 57. и 507. Грађ. Зак.), те је по §. 528. Грађ. Зак. тај сии пречи од осталих у наслсђу" (Гојко Иикотић, ор. сИ., стр. 37.), 1 ) а по одлуци опште седнице Касационога Суда од 27. Априла 1907. год., Бр. 4060.: >,Кад отац подели своје синово, па са својим делом остане код једнога од њих, онда се тим Фактом између њих образује задруга, и тај је син, према § 528. Грађ. Зак., прочи у насљедству од осталих" (Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 338.). Да наведемо и одлуку одељоња Касационога Суда од 20. Октобра 1875. год., Бр. 4678., која, по Забелешкама Д-ра Николе Крстића, гласи: „Отац једног сина оделио пре десет година. Тај син по смрти очиној хоће да дели нешто, за што вели да је при деоби оцу у део остало. Суд га одбија по начелима наслеђивања у задрузи® (Гојко Никетић, По забелешкама Др. Николе КрстиИа изводне одлуке оаште седнице и оделења Касационога Суда 1866.—1818. год., у Сиоменици Др-а Николо Крстића, коју је издала Српска Краљевска Академија Наука, 1908., Београд, стр. 342.).

] ) (( Кад се отац подели са својим синовима, па са својим делом остане код једиога од љих, онда се тим актом између њих образује задруга, и у наследству пречи је тај син, као задругар, од осталих синова, јер ни §§. 57. и 507. Грађ. Зак. не ис-" кључују могућносг постојања задруге између' оца и сина. — О. о. 5. марта 1888. год., Бр. 821м. — О. о.,с. 10. јуна, 1888. год., Бр. 1912.": Гојко Нпкетић, ор. сг(., стр. 37..