Policijski glasnik

СТРАНА 378.

ИОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48.

од досадашње дужности у поменутом срезу и ставља на расположење Врховној Команди на терет ратног кредита с правима, које му даје указ од 27. јула 1911. године. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дсла, 14. децембра 1912. год. у Бесграду.

Његово Величанство Краљ Петар I благоволеоје, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саелушању Министарског Савета, поставити: за начелника четврте класе округа београдског Косту Ј. Туцаковића, секретара прве класе начелства округа подринског. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. децембра 1912. год. у Београду.

Њогово Величанство Краљ Петар I благоволео је, на предлогМинистраУнутрашњих Дела, поставити: за чланове првекласе Управе вароши Београда: Николу Ђ. Ванића, начелника прве класе среза трнавског, Љубомира Ј. Рајића, секретара прве класе управе вароши Београда, по старом закону, и Милана Ј. Анђелковића, комесара савске полиције у Београду у рангу начелника среског прве класе; за комосара савске полиције у Београду у рангу начелника среског прве класе Др. Драгослава М. Ковановића, комесара железничке полиције у Ристовцу у рангу начелника среског друге класе; за начелника прве класе среза колубарског, округа београдског, Божидара Ђурића, начелника исте класе среза. млавског, по службсној потроби; за начелника друге класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Милана А. Бранковића, секретара исте класе начелства округа рудничког, по службеној потреби ; за начелника трећо класе среза расинског Милана Ј. Павловића, начелника исте класе среза ужичког, по службеној потреби; за начелника трсће класе среза млавског Милутина Кокнновића, писара прве .класе среског суда среза мачванског; за начелника треће класе среза ариљског Гаврила Адамовића, полициског писара прве класе среза ресавског; за начелника треће класе среза ужичког Душана Н. Милосављевића, полицискпг писара др^ге кдасе среза параћинског; за начелника трсће класе среза моравског, округа пожаревачког, Милована Чолића, полициског писара друге класе Управе вароши Београда; за секретара прве класе начелства окр. рудничког Др. Душана Милованови ћа, начелника исте класе среза јасеничког, окр. крагујевачког, по службевој потреби, и за секретара треће класе начелства округа пожаревачког Рељу Ђорђевића, начелника исте класе среза колубарског,

округа београдског, по службеној потреби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. децембра 1912. год. у Београду.

Његово Воличанство Краљ Петар I благоволоо је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за полициског писара друго класе среза неготинског, Драгутина Стевановића, полициског писара исте класе среза рачанског, по службоној потреби без права на накнаду путних и селидбених трошкова ; за полициског писара треће класе управо вароши Београда Живојина Животића, полициског писара исте класе среза деспотовачког, по службеној потроби без права на накнаду путних и селидбоних трошкова; заполициског писара треће класе сроза темнићског Николу Кара-Петровића, полициског писара исте класе среза рачанског, по службеној потреби боз права на накнаду путних и селидбених трошкова ; за полициског пис.ара управе вароши Београда Војислава Новаковића, пређашњег полициског писара; за полициског писара трећо класе среза студеничког Милана Божића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класо среза колубарског, округа београдског, Велимира Ф. Младеновића, апсолвираног правника; заполициског писара треће класе среза ресавског Сретена Ђорђевића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе Управе вароши Београда: Божидара Обрадовића, Љубомира, Стојковића, Војислава Митровића и Живорада Вујића, апсолвиране правнике, и Драгутина Станковића, свршеног матуранта; за полициске писаре треће класе сроза рачанског : Живка Лукића, апсолвираног правника, и Чедомира Тодоровића, пореског помоћника нореског одољења среза врачарског; за полициоког писара треће класо среза колубарског, округа ваљевског, Димитрнја Поповића, практиканта Министарства Унутрашњих Дела ; за полициског писара трећо класо среза косаничког Милоја Сгојановића, приктиканта првостепеног лесковачког суда; за полицпског писара треће класе ореза пожошког Милорада Величковића, практиканта среза. јасеничког, округи смедеревског, и за полициског писара треће клаое среза драгачевског Душана Ђ. Антоновића, практиканта првостепоног београдског трговачког суда. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. децембра 1912. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за полициског писара прво класе среза гружанског Милана М. Николића, судског писара у оставци. Из канцеларијо Министарства Унутрашњих Дела, 14. децембра 1912. год. у Боограду.

Указом Његовог Воличанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дола, а по саслушању Министарског Савета, решено је : да со Михаилу Т. Банковићу, полициском писару треће класе управо вароши Београда, уважи осгавка коју јо поднео на државну службу. Из канцоларије Министарства Унутрашњих Дела, 14. децембра 1912. год, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ПОЛИЦИЈСКА ТЕХНИКА (СВРШЕТАК) После овога намеће се, сасвим природно, питање: шта је, и у чему се састоји Полицијока Техника ? Један од данашњих најодличнијих нредставника Полицијске Технике, Д-р Едмон Локар , шеФ одељоња за идентиФикацију у Лиону, дао је најбољи и најпотпунији одговор на ово питање у својој књизи о Идентификова,њу Повратника. (Б' МепШшаИоп Дез КесШуЈз^ез, Рапз, 1909 год.). Тај његов одговор гласи: „То је примена вауке у полицији; то је скуп судско-медицинских испитивања пренот из лабораторијума у домену затварања, истраживања и личног описивања; то је преображзј старих рутина у одређени експериментални систем ; то јо замена методе »њушкања®; то је Конан Дојл посло Габорија; то су микроскопи, реактиви и метрички апарати који замењују разнолике и доста ретке инспирације једнога Видока или једнога Клода; то је, најзад, практична примена научних знања у вођењу истрага. При свем овом то је само воштина; нема закона ни општих сталних правила, нити ма чега од онога што сачињава и дефинише једну науку; реч је о посебним случајевима који се третирају према принципима позајмљоним од Биологије. Полицијска Техника несумњиво је воштина, која од науке позајмљује и искоришћава потребна јој знања". Д-р Р. А. Рајс, професор Полицијске Технике на универзитету у Лозани, који је, после Бертилона, до данас највише урадио на пољу Судске ИдентиФикације и Полицијске Тохнике, и кога Д-р Аокар у предговору свога горепоменутог дела назива модерним Шерлоком Холмсом који сваког часа проналази понеку но-