Policijski glasnik

БРОЈ 12.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 24. МАРТА 1913.

ГОДИНА IX

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

„полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти , и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. иностранство : годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „полицијског гласника- не продају се. рукописи се не врађају

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(наставлк) Исто тако не би имала право на издржање од задруге ни оиа удова чији би муж умро пре свога оца који је у задрузи : њен муж, за кога претпостављамо да није имао уцела у задружној имаовини, није био задругар ни у својим односима са оцем ни у својим односима са задругом, он је био, и у једном и у другом погледу, у инокосном стању, због чега за његову удовицу не вреде прописи §§-а 523. а 525. Грађ. Зак. који се тичу удовица оних који су умрли у задружном стању. И, као и у претходном примеру, тако је и овде задруга могла удовичинога мужа кренутп из задружие куће,пошто у задружној имаовини није имао удела нити је, услед тога, био задругар — задруга можо кронути из задружне куће и задругара. давши му њогов део у задружним добрима(§. 514. Грађ. Зак.), тим пре може она из њс кренути и једног незадругара, — и у том случају удова тога оина незадругара не би, несумњиво, могла тражпти ма шта то било од свога свекра 1 ) или од задруге на име издржања. Зашто би она то могла чинити да је њен муж био још у задружној кући кадаје умро, околност која не мења његов положај инокоснога лица ? У овомсмислу можемо на.вести и одлуку одељењчТСасационога Суда од 17. Јануара 1877. год, Бр. 103., по којој: „Снаха не може имати право на издржање и удомљење од свекра по одпосу задру! е изме^у њеног покојног мужа. као сина и свекра, као оца. По §-у 507. Грађ. Зак., задружно је стање »нде где је смеса заједничког живота и 1 ) (( Сеекар је дужан да плаћа пздржавање својој снахи док је син под н.еговом влашћу (одлука опште седнице од 31. авгуота 1885 г. бр. 3134.)": Ст. Максимовић, ор. сг(., стр. 99..

имања свезом сродства утврђена. Где тога нема ту не постоји задружно стање, нити се тај услов може да замени делом наслеђа, јер је то тек надежно право а но и Фактичко. Дакле, право издржања снахе према свекру не да се изводити основом задруге, него по томо што је тужени оженивши сина, задржао га у кући и на имању као пунолетног а тим постао одговоран према снаси". 1 ) Нема, такође, ираво на издржање из задруге ни она удовица чији би син умро у задружном стању, зато што је имао удела у задружној имаовини, само ако њен муж није оставио у задрузи никаквог имања. Н. пр., један задругар Ј'е отуђио свој задружни део, док његов сии, који, по претпоставци, има удела у задружном приновку и приплоду (овај је стечен по његовом пунолеству), тако не учини већ свој део у задружној имаовини сачува: отац умре, оставивши удову, а затим умре и син, оставивши или не потомства — то је индиФерентно за оно што хоћемо овде да утврдпмо. Удова-мати нема овде право ужитка као ни право издржања у погледу задруге. И заиста, онај према коме би она имала право ужитка, то јест њен муж, није оставио никаквог имања, а онај који је оставио имања, то јест њен син, према њему онанема право ужитка: удова има овај на мужевљевој заоставштини а не и на заоставштини синовљевој, ако, иаравно, ова последња није наслеђе од његовог оца (удовинога мужа), а тако исто у оваквом случају ни задруга иије дужна издржавати удову, јер је она удова јсдног лица које није било задругар. 2

!) Гојко Никетић, ор. сИ., стр, 328.. Да приметимо да овде погрешно вели Касациони Суд да је, тим што је отац сина задржао и после пунолества код себе, он дошао у обавезу према снаси да је, по смрти синовљевој, издржава и удоми: у прилог таквог тврђења не може се навести ни једаи законски пропис нити га има. 2 ) Иесумњиво је овако, ако је удова-мати, и поред тога што њен муж није оставио никакве имаовине после себе и што она нема ужитка на синовљевој заоставштини, материално обезбеђеиа: она има, претпоставл>амо, својих личних добара (миразних — бивших миразних, пошто јој јемужумро — или параФерналних § 524. у вези са §§-има 760. и 771. Грађ. Зак.). Али дшсЈ, ако је мати - удова у пемаштини? Питање се по-

Свакако да ће, у оваквом случају, положај удовице бити тежак, ако би њу за-

ставља због §-а 127. Грађ. Зак., ио чијем другом ставу: (( Али ако би родитељи у немоћ или оскудост пали, деца су дужна њих присгојно издржавати и са потребама еиабдевати их ); (в. §. 15 4. Аустр. Гра1> Зак., други став: «УегГа11еп ађег сПе Е11:егп т БигГН^кеЈЈ;, 80 81 пс 1 1Нге Клпс1ег 81 е апз1;ап(11д ги егћа11:еп уегћипсЈеп 0 ). По овом ирогшсу, у горњем случају, удова - мати, ако, после смрти мужевљеве, не би имала нраво тражити издржање од задруге, имала би право то тражити од свога сина. Питање је сада ово: да ли би мати имала право издржања из имања синовљевога и после његове смрти, то јестиз заоставштине његове? Овде имамо једну одлуку Касационога Суда од 24. Јануара 1876. год., Бр. 70., која по Забелешкама Д-ра Н. Крстића (стр. 312.), гласи овако : «Родитељу према имању умрлог сина (или кћери) припада право из истог имања тражити издржање )} . (Ова одлука налази се и код Гојка Никетића, ор. сИ., стр. 70.). Ми не мислимо овако. Јер, обавеза издржавања родитеља јесте лична обавеза детета, оина или кћери, која, зато што је лична, не прелази на њихове наседнике (§ 913. Грађ. Зак.). Није право родитељево на издржање (01е е11;егНсће АНтеп(;а1;1опзрШсћк) неко стварно право које би оптерећавало, као оно удовички ужитак мужевљеву заоставштину, имаовину детета, тако да би ову пратило ма у чије она власништво прешла. Истина, овако схваћено, право издржања родитеља није много сигурно: оно се гаси, у погледу имаовине детета, чим ова пређе, било наслеђем било каквим актом хп1ег тиоз, на друго лице. (С}тс1 ако би родитељ, на основу судске нресуде или поравнања са дететом, ставио хипотеку на имање детиње за обезбеду свога издржања? Ми се ограничавамо да питање само поставимо, али га овде расправљаги не можемо). Али, то је законодавчев посао да се нобрине за еФикасност ирава која ствара, а коментарист или судија има једино да закон тумачи али не и да га допуњује. У осталом, сличних случајева има још у закону, н. пр., обавеза мужевљева да издржава своју жену и децу (§§ 109. и 119. Грађ. Зак.) не смета мужу ни најмање да овојим добрима може слободно — све док не би био стављен нод стараоштво било због умне оболелости било због расипништва — да располаже, нити би жена односио деца могла, због свог права издржања, узнемиравати оне који би на мужевљевом односно очевом имању задобили правилно каква права. (И овде се поставља питање за случај да су жена или деца добила против мужа односно оца пресуду за издржање ради чијега су извршења она ставила хипогеку на добра дужника, питање које, такође, нећемо сада расправљати). Исто питање је контроверсно и у Француском праву, али, како вели В. 1,асап1;тепе (Рг6С18 (Хе с1гоИ сгт1, I. I, р. 366), јуриспруденција, изгледа, стала је најзад на то гледишге: да се право издржања предака у погледу потомака, 1а репзтп а1Гтеп1;а1ге, не преноси на наследнике онога који је био обавезан даватп издржање : оно се, дакле, гаси са смрћу дужниковом (Везап^оп, 8. Јула 1879, год. по н. к., Не-