Policijski glasnik

(ЈТРАНА 330.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 42.

Члан 14. Ко спречи или доведе у опасност јавни телеграФски кли телеФонски саобраћај, казниКе се робијом до петнајест година. Ко ово учини из нехата казниће се робијом до пет година. Члан 1 5. Ко прикрива наоружане људе или кривце уопште казниће се робијом до десет година. Члан 16. Ко зна учиниоца каквог злочина, па неће да га прокаже, казниће се робијом до пет година. Члан 17. Ко јавно иозива или дражи на непокорност према уредбама, законима или законим наредбама власти или на противстајање државним или оиштинским властима или службеницима, казниће се робијом до десет година или затвором најмање шест месеци. Ако од овога није било никаквих последица, казна се може спустити до три месеца затвора. Члан 18. Ко на чиновника, службеника или служитеља државног или ошитинског, који је одређен или позван да изврши законе или пресуде или решења или наредбе судске, полициске или друге државне или општинеке власти, прп службеном раду делом нападне или му претњом или силом иротивстане, казниће се робијом до десет година или затвором најмање шест месеци, у колико дело не би било теже природе. Иста ће казна бпти, ако је овај злочин учињен према људима, који су позвани у помоћ чиновнику или служитељу или су одређени или позвани да као вештаци или сведоци у каквом послу учествују. Ако је напад на означене службенике учињен кад нису на служби, казниће се затвором до две године дана. Члан 19. Кад се више људи стеку, па заједнички учине предњи злочин казниће се робијом до петнаест година. Они саучесници, који би извршили злоставу према службеншиша из претходећег члана, казниће се највећом мером казне. а ако би се нашло да је н та казна мала, могу се осудити на робију до двадесет година. Члан 20. Ко скупља чете за одметање од државне власти или за отпор државним властима, казниће се робијом до двадесет година. Члан 21. Саучаснпцп гомиле или чете, из које би ма ко употребио оружје против српске војске или протпву државних или оиштинских службеника или служитеља, да се казне смрћу или робијом најмање десет година. Члан 22. Кад се више људи стеку у гомилу, па на опомену власти државне плп општинске неће да се ра-

зиђу, да се само за ово скупљање казне затвором до две године дана. Члан 23. Кад се при грађењу путова или уопште при отправљању каквих државних или онштинских или сеоских послова, више њих узрујају и престану од рада, било да оду или да онде остану, само ако неће да раде никако или ако неће да раде онуда или онако, како и куда им власт каже, ако и после опомене власти остану непослушни, казниће се затвором од три месеца до две године. Члан 24. Ко војника или грађанина, кад по закону има да иде под барјак, подговара да не следује позиву или да откаже послушност војннм старешинама, да се казни робијом до пет година или затвором најмање три месеца. Ко ову кривицу учини кад је војска у мобилном или ратном стању, казниће се робијом до двадесет година. А ко војника српског наводи г да побегне из војске или ко га у бегству помогне, а исто тако ко српског поданика примамљује у војску какве друге државе или га доведе онима, који људе примамљују за туђу војску, казниће се робијом до десет година. Ко ову кривицу учинп, кад је војска у мобилном или ратном стању, казниће се смрћу. Члан 25. Ко ослободи лице, које се налази у притвору или на осуди или лице, које је предано каквом чиновнику, служитељу или коме другом, да над њим надзирава или да га под стражом чува или куда спроведе, отргне испод надзора и власти дотичног службеника и ослободи га, казниће се робијом до пет година. Ако ово дело учине више њих заједнички, онда ће се сваки учасник казнити робијом од три до десет година. Члан 26. Окружни начелник има права да за свој округ пропише полицијске наредбе за одржање личне и имовне безбедности. Он ће у тим наредбама прописатп и казне за оне, који би се противу њих огрешили. Казна може бити затвор до три месеца или новчана казна до хиљаду динара. Издана наредба окружног пачелника ступа одмах у живот, но он ће је дужан бити послатп одмах Министру унутрашњих дела ради његовог зпања и одобрења. Члан 27. Сва кривична дела по овој уредби, дужни су судови судити пре свију осталих и што је могуће брже. Ллша, која буду под истрагом за дела предвпђена у овој уредби, за време истраге биће у притвору. Своје одлуке по овим делима елаће окружни судови на разматрање у року од три дана по изреченој одлуци Велпком Суду, који ће их одмах узети у разматрање.