Policijski glasnik

ВРОЈ 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 371.

ошптинама, а суд општине београдске о наређењу нз члана 181. ђ. тога закона. Онгнтинокн одбор одређује дан за избор опгатинских часника према тачци 19. члана 87. закона о општинама; пли како је чланом 174. истог закона у вези са чланом 2. поменутог закона о одлагању општинскнх избора за општинске часнике наређено, да се избори иредседника општинских, потпредседника у Београду, кмсгова и одборника у оним ошптинама, које су образоване из једнога места, и председника и одборника осталих општина (које су састављене пз више места) имају извршити у прву недељу по »Светом Сави«, 1914. године, а избори кме това онпх општпна састављених пз винГе места у прву иедељу иосле ових нзбора и да дане за њом по реду, — то ошптински одбори оних општпна, које чине једно место, треба благовремено да одлуче, да се напред о^ређеног дана сазове општински збор за избор председника, у Београду, потпредседника, кметова и одборника; одбори пак оних општина које су сасгављене из више места такође треба благовремено да одлуче, да се напред одређеног дана сазове општински збор за избор председника и одборника а у једно с ногледом на чл. 33. тач. 1., чл. 53. г. и чл. 58. закона о општинама да одреде, кога ће се дана и у коме месту одржати варошки или сеоски састанци за избор кметова дотичне вароши или села. Како по ставу првом члана 37. закона о општинама од дана оглаоа о сазиву у опште збора па до дана збора, мора протећи најмање петнајест а највише двадесет дана, то оиштинскн судови треба благовремено да предложе општинским ододборима доношење одлука о сазиву општинских зборова за избор општинских часника. Општински судови треба нарочиго да скрену пажњу на прописе из чл. 52. а., 52. б., 52. в., 52. г., п 58. закона о општинама, који говоре о председнику п члановима како бирачког одбора по гласачким мебтима, одељцима, тако и главног бирачког одбора за онштине које имају више гласачких одељака. При ранијим општинским изборима прнметило се, поводом изјављених жалби у смислу члана 170. закона

о општинама, да су избори морали бити ништени највише због тога, што противно јасном наређењу из чл. 52. а. закона о општинама председници илп кметови, или вршиоци њихових дужности, бивају председници гласачких одбора на овим зборовима, у место да се један писмен правни гласач из дотичне онштине односно вароши или села на то место одреди. Ваља знати да ни кандидат за положај председника, потпредседника и кмета не може бити биран за председника бирачког одбора, — последњи сгав истог чл. 53. а. закона о општинама. Сем тога неки ранији избори ништени су и за то, што протпв !0 пропису члана 54 в п 54. л. закопа о ои[нтинама записнпке о раду бирачког одбора и о току гласања не иотписују сви чланови бирачког одбора, те и на ово греба иазиги, како избори не би били ништени. Општинским судовима се скреће пажња на члан 53. д. закона о општинама, који говоре о томе, коме се предају на потврду кандидатске листе, као и на нропис члана 54. и 54. а. истог закона, који наређују, да се гласање врши у згради односно у зградама, које онштински одбор одреди, и да се место, где ће се гласати, мора од стране оиштинског суда обзнанити у објави, којим се обзнањује сам дан избора. Општински одбори треба ова места и зграде да одреде приликом доношења одлуке о дану за сазив општинског збора односно варошког или сеоског састанка за избор дотичних ошптпнских часника. Ако се гласање не врши у згради општинског суда- или школској, него у којој другој, онда она мора бити у селу, вароши, а по могућству на средокраћи. Свака зграда у којој се врши гласање мора имати ограђено двориште, које се може затворити. Даље се скреће пажња општинским судовима и на следећа наређења из закона о општинама: члан 102. а, који говори о томе, када се уводе у дужност ново изабрани општипски часници: члан 157. до 167. љ., који говоре о кривицама п казнама; члан 170., 171., и 172. који говоре у опште о жалбама, о року за изјављивање истих, и коме сс и како жалбе предају. Поред напред поменутих напомена општински судови треба до-

бро да проуче цео закон о оиштинама и да се према истом строго управљају, те да се избори оиштинских часнпка правилно изврше и да органи општинске власти не дођу до кривичне одговорности због незаконитог рада свога. Најзад сматрам за потребно, да органе полицијске и ошнтинске власти упознам и са следећим : Закон о општинама даје право грађанима, да по прописима тога закона врше избор ошитинских часника потнуно слободно. Према томе, ту не може и не сме бити утицаја од стране власти ни државне ни општппске. Зато је и чланом 167. закона о општинама прописана казна губитка службе за оне полициске чиновнике, који би утицали на састављање кандидатских листа или на избор кандидата, а чланом 163. истог закона казна од 100 до 500 дниара за оне општинске часнике, који, у цељи да кога од бирача сирече да се својим бирачким правом користи, не би вршили евоје дужностн, тим законом одређене им, како треба и савесно. — С тога руковођен жељом да чиновници и органи општинске власти врше строго и једино закон, на основу члана 142. закона о општинама наређујем: 1. да се нико од подручних ми полициских чиновника не меша у саме изборе општинских часника који се пмају извршити у јануару месецу идуће године, и да својим понашањем и опхођењем према грађанима не изазива сумњу у непристрасност власти; и 2. да сви органи општинске власти врше строго и па врзме све оне дужности, које су им стављене законом о општинама, а којима је циљ, да се избори изврше слободно и правилно, пазећи при то.ч да се ни једног бирача право не окрњи. — Полициски иик чиновник, као орган надзорне власти над радом општинских власти, има право да свој глас уиотреби и гласа за кандидата за кога хоће (члан 30. закона о општинама), али свака друга његова радња, којом би се ихило на састав кандидатске листе, утицање у корист овог или оног кандидата, противна је закону, и за свако тако противзаконо поступање према дотичном чиновнику семорају употребити строге законске мере. Прегхоручујем начелству да овај акт достави ради уирављања свима општинским судовима у своме под-