Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

_Буџ

т. Сви расписи, уредбе, правила, укази и одлуке Мин. Савета и министара, које шмају посредне или непосредне везе с приходима и расходима државним и њиховим руковањем, морају се доставити Главној Контроли (чл. 792..);

"Накнадни и ванредни кредити. Ови кредити траже се накнадно од Народне Скупштине за оне редовне или ванредне државне потребе, за које буџетом нису шредвиђене довољне или никакве суме, а које не могу да Ce подмире из резервних | кредита, (чл. 85.).

Буџети самоуправних јединица

Према чл. 96. Устава, у – нашој Краљевини постоје ове самоуправне јединице: области, срезови и општине, и све имају своје посебне бупџете. Овим истим уставним прописом предееђено је, да ће се о управи 7 самоуправи градова донети нарочити закон, али орај закон до данас није донесен.

Обласни буџети. да, састављање ових буџета надлежни су обласни одборе, а за тихово утврђивање 00ласне скупштиње (чл. 9. и 69. вакона. о обласној и среској самоуправи).

Обласни буџети доносе се у облику обласних уредаба, сваке тодине за наредну годину, и о њима обласна. скушттина решава пре свих других предлога. Ажо скупштина не реши буџет у свом редовном сазиву најдаље га дра месеца од дана, сазива, продужује се важност старом буџету јопт за годину дана. Ако ни идућег редовног сазива у предњем року не реши буџет, онда ће се распусетити Краљевим указом. У | овом случају нови избори имају се извршити и нова скупштина састати у року од два месеца, (чл. 69.).

О обласном бутпету гласа, се по пагртијама. Без одобрења обласне скупштине уштеде из једне партије или буџетске године не могу се трошити

о

буџ

за потребе друге партије и године (4л. 71).

Накнадне кредите, по хитној потреби, може одобравати – обласни одбор, JO предходном – одобрењу Мин. Ф., али је дужан да о њима. подноси извештај обласној · скушп- штини у почетку првог наредног сазива (чл. 70.). ;

риходи обласни двојаки су: редовни и ванредни. У прве спадају: а) приходи од имања која припада- | ју области; 6) приходи од разних | обласних установа, завода, предузе- ћа и т. д.; в) самостални обласни | порези % таксе, и г) обласни прирез на, државни порез; а у друге: а) притања од продатих обласних имања; 07 суме добивене од закључених обласних зајмова; в) помоћ и дотације од државе. предвиђене државним бупшетом и државним законима, као и суме дароване од приватнит лица; г) суме од наплаћених дугова % ду- · гованихт прихода из прошлих година; д) приходи од поклона или 3авештања; Ђ) остали – непредвиђени · приходи. Ови ванредни приходи морају бити предвиђени буџетом. (ЧЛ. 755, : ~

Док се не донесе општи закон о самосталним порезама. и такеамајове дажбине могу се установити 0бла, сним буџетом, по одобрењу Мин.“ Оне, пак, обласне таксе ј

Обласна, скутштина, има, исто Тако. право да разрезује обласне прирезе · до 50% државне непосредне потпеве,. рачунајући ту и државни прирез на, непосредни порез. За припезе веће од 50% потребно је одобрење Мин. Ф. (чл. 75.) ОДА Расходи обласни, ~ који се сваже |

РА