Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

фикованит воштаних свећа, т. ј. таKBHX које не би биле израђене од чистог воска, нажњавају најстроже по овом законском пропису,

Ови расписи објашњени су и допуњени расписом од 20. фебруара 1903. г. Бр. 4301 (Пол. Збор., стр. 1302), који наређује:

„1. Да 'воскари и свећари, који израђују свеће од чистог воска, и свеће од чистог церезина, парадуина, стеарина и других материја, стављају на свакој свећи утиснут жит, који ће означавали од какве је малерије свећа израђена, и име и презиме мајстора у чијој је радњи израђена.

2. Да се са, оним воскарима и продавцима, који се ухвате да свеће израђене од других | материја, протурују и продају као свеће од воска, или који у воштане свеће мешају и друге материје, поступа строго по закону, и

3. Да се са овим наређењем упознаду и свештеници и тутори црКвени, како би и они од своје стране водили рачуна о чему треба, и како би надлежној полицијској власти могли достављати случајеве, које би у омислу овог расписа, и по закону требало (узети у каЗнели поступак“. :

Да. би постојала иступна кривица из наведеног законског прописа, није потребно да восак, лој, маст, брашно и остале њима подобне ствари, у које су уметнуте материје мање вредности, буду ~ продате. По овом законском пропису кажњава, се, као припремна радња за превару, сам факт уметања ових ствари од мање вредности, а ако би оне још биле и продате, стојало би дело преваре, које по врердности може бити иступио или преступно. (В. Преваре).

Воћарство. Чланом 1-вим гакона о унапређењу воћарства, од 3. јула 1898. тод. стављено = је у дужност

срезовима, да „установе по једа воћни расадник у величини најмањ од пет хектара, у којима ће се производити и одгајивати саднице разног воћа. и другог корисног дрвећа u шибља“. Овим грасаднишима, рукују срески економи, и они су дужни у њима, приређивати, најмање двашут преко године, практичне курсеве о | подизању и облагорођавању воћа, Општинске власти обавезне су, да на = ове курсеве шаљу најмање по два. сиромашна, питомца, и да их издр жавају о свом трошку (чл. 5). Сад нице, произведене и одгајене у среским расадницима имају се уступи ти приватнима. по извесну малу так су, и општинама, а ове су дужне да. их о своме трошку засаде и чувају. Оне су одговорне за свако дрво на, овај начин засађено, ши дужне су упражњена. места одмах попуњавати. У накнаду за ово њима, припада, сав приход од воћа засађеног у њином атару, поред друмова и путова, по улицама, и т. д. (чл. 6. и 7.). Чланом 8. овог зажона наређено је: „Никоме није дозвољено, да, (са мовласно бере плодове и да повреЂује или уништава воћке и друго корисно дрвеће и шибље, које је. засађено у трасадницима, привалним имањима, поред друмова и путова, по улицама и празним оп- | штинским просторијама, као ши гради утврђења. обала, и песнуша. По томе новчано ће се казнити: а) од 1 до 20 динара. онај, који се ухвали да самовласно бере шлодове; 0) од 20 до 50 динара онај који се ухвати, да самовласно, било на, који начин, повреди које од ОВИХ. дрвета, и |

в) од 50 до 150 динара, онај, ко ји се ухвали, да. самовласно, било | Ha који начин, уништи које од ових дрвета. |