Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

орпоко- хрватско-словенамчке.

· Други прирођени држављани могу добити државну службу само ако су десет тодина настањени у краљевини; а по нарочитом одобрењу Државног Савета и на образложени захтев надлежнога Минио стра и пре тога. (8. Државни службеници).

Чл. 20. — Сваки држављанин укива заштиту државе у страним државама. Овакоме је држављанину слободно иступити из држављанства пошто испуни своје обавезе према држави.

Забрањује се издавање својих

држављана. (8. Држављанство и

Екстрадиција).

Чл. 21. — Сваки је држављанин дужан покоравати се законима, служити интересима народне заједнице, бранити отаџбину и сносити државне терете према, својој привредној способности а према одредбама закона. (8. Војска, · Закони, Порез).

"Од ових основних | грађанских права треба. разликовати тако ввано бирачко право, које је у ствари јавна дужност или служба. По чл. 70 Устава ово право има сваки држављанин по рођењу или прирођењу, ако је навршио 921 год. (В. Бирачко право),

Грађанска част. Под грађанском чашћу разуме се оно уважење или добро име или добар глас, што га _ неки човек ужива код својих грађана због својих врлина и других особина. Она, дакле, у самој ствари, није ништа. друго до оцена јавног мнења о моралној вредности или достојанству извесног лица. Hy, Ta, оцена. јавног мнења стоји под · утицајем · сваковрених назора, те је с тога веома. колебљива, услед чега је и част каквог лица подложна, колебању H фалстличуком TN и то, врло че-

Ђорђевић: Систем, књ. 1, стр. 275). никаквог утицаја на правну способ-

у извесним изузетним случајевима, модификовати ову способност у TOме смислу, што лица са умањеном грађанском · чашћу не могу стећи, или могу изгубити, извесна – права, првенствено јавна, а посредно и приватна. У нашем законодавству разликују се две врсте умањења грађанске части:

а) Губитак грађанске части или безчашће, о коме је реч у 5 18. К. 3.: „Ко се осуди на смрт или на робију или на заточење, туби по самом 3акону чим му пресуда извршителна. постане: 1. право на сва државна, црквена, општинска или друга јавна или почасна звања, као и право на све оне народне службе и послове, 3. које се траже поштеног имена људи, као право бити скупштинар народни и бирати посланике за народну скупштину, давати глас у којим му драго јавним делима, бити изабрани судија, бити сведок, судити о чему као вештак, бити чији пуномоћник, тутор или старатељ; 2. све чинове, титуле или достојанства, и право носити знаке одличја или почасти; 3 право на сваку пензију, благодејања, и помоћи од државе и других јавних заведења,“

Губитак грађанске части може се изрећи и као споредна казна за #звесне преступе из користољубља и против јавног морала, (58 34. и 38. E. 5.)

Према, 0. К. (О. од 22. маја, 1898. год. Бр. 4576. на губитак грађанске части може се осудити и женскиње, а према одлуци истог суда од 29.

септембра. 1909. год. Бр. 10393., 060] =

сто, без икакве његове кривице. (А.

Грађанска част нема, по правилу,

ност лица, али њено умањење може |