Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

_ казни новчано са 10% процењене вредности целе грађевине у корист Регулационот Фонда с тим, да му се и грађевина одмах о његовом трошку поруши, ако он то сам не

Истом казном да се казне, као саучесници, и предузимач и мајстори који зидају такву грађевину. Казну ову изриче општински суд чија пресуда подлежи разматрању Првостепеног Суда, за град Београд, чије је решење извршно. Између грађевинског рејона и гра-

·нице атара не смеју се подизати

грађевине за стално становање.

Допуштено је зидати грађевине за ||

индустријска предузећа, општинGR и државне потребе, пољску привреду као и зграде за, летње стаповање. За сваку овакву грађевину општина даје дозволу ако грађевина одговара трађевинским тпрописима, Грађевине које се затеку на простоту ван грађевинског реона града Београда а нису летње куће, индустријска предузећа, општинске или државне грађевине не моту се од дана ступања у живот ове уредбе о оправљати нити тпоправљати, ако та оправка или доправка, ма у чему мења величину или облик грађевине, а по истеку 10 год. имају се порушити сасвим. Одступања. може бити само тако ако ове грађевине према, новој ретулацији нису ван исте и ажо грађевина. одговара условима, грађевинског зажона, за Београд.

Ко поступи противно овоме, казниће се по првоме ставу овог члана“ Чланом 250. финансијског закона, за буџетску 1922-23. г. наређено је:

„У делу Београда од Калимегдана, па Савом, Немањином, Бео-

градском, Ратарском и Душано вом улицом, не могу се подизали

зграде са мање од једног спрата осим приземља, а у улицама, Краља. Петра, Кнез Михаиловој, Престолонаследниковом "Тргу, = Његуше BOJ до Београдске, – Кајмакчаланској, Тргу Војводе Мишића, Краља Александра (од Кнез Михаилове до Београдске), Кнез Милошевој од Лондона до Академије, Чарашићевој, Краљевом Тргу, Узун Мирковој, Позоришном Тргу, Коларчевој, Поенкаревој, = Нема. њиној од Кнез Милоша до Вилсоновог Трга, Вилсоновом Тргу, Ка рађорђевој, Зеленом Венцу, OGMлићевом Венцу, Кнез Михајловом Венцу не могу се подизати грађевине са мање од три спрата осим приземља/“. : Чланом 249. овог

истог | закона

прописано је:

„Нове зграде у границама, реона Општине Града Београда, које су подигнуте по одобрењу Грађевинског Одбора, после првог новембра. 1918 г. као и све нове зграде које се у будуће буду подигле, бев обзира. на то кад је грађење отпочело, ослобођавају се од дана кад“ буду довршене од плаћања пнепо средног пореза на зграде, као и свију државних и општинеких приреза осим инвалидског пореза, и То:

а) приземне и једноспратне ва. време од 20 година; 3

6) троспратне и вишеспратне за, време од 30 година. |

Ако сопственици зграда на већ. постојеће зграде a одобрењем. Грађевинског Одбора дозиђују нове спратове, онда ће принос од тих новоподигнутих спратова бити ослобођен пореза. за онолико времена, за колико би према овоме чл: ну била ослобођена нова зграда.