Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

_ o из другог ког правног

дноса (н. пр. као валогу, деповит), јер овде држалац задржава – своју државенску вољу, ma и фактичка

у власт над ствари не престаје, већ

мо прелази из непосредног у по(гени однос.

_ Пошто државина правно не посто· ји, где тод закон државинску вољу не признаје, то се државина, ту: (И још и у овим случајевима;

а) кад се ствар, која је досада. у

· државини била, искључи из општег

саобраћаја (кад н. пр. власт забра-

ни да приватна лица могу ~ имати оружја и т. д.), и

0) кад се појединим лицима 0дузме имовинско-правна способност (Н. пр. забрана да странци. могу притежавати непокретна добра и т. д.).

__ Разуме се већ, да се државина. оже изгубити и преко заступника.

5) Државина права,

_ По другом одељку 5 199 Гр. 3. „Ако су ствари бестелесне као (треба: или) права, онда ћеш држалац ли притежалац бити, кад их уживаш у своје име.“ Из овог законског рописа излази, да се и за држави-

у права тражи такође двоје: врше-

е (уживање) садржине каквог кон·кретног права, и воља да се садр·жина тог права за самог себе или у "своје име врши. Према овоме, „државина, права појављују се као фак„тичким вршењем садржине каквог _ права доказана могућност – фактич– ког вршења истог права за самог "себе, без обзира на то што то право у истини не постоји за држаоца или (Државина (O

Предмет државике права.

„Државине права не може бити онде. где закон у опште неко право не признаје, а. тако исто пи у случајевима где се вршење „садржине каквог права јавља саме“као испуњавање неке обавезе у корист трећега (н. пр. кад ко управља туђим добром као најмљени управник или као судом одређени старалал).

Исто тажо не мтгу бити предмет ове државине ни лична породична права, као ни она имовинска – права, која се не могу више од једанљут вршити, којима, дакле, само ~ једно вршење сву садржину | испрпљу је, те услед тога и престају више да постоје.

A посебице пак од стварних (реалних) права могу бити предмет ове државине све службености, јер оне допуштају 'континуелно вршење њихове садржине (5 929).

Предмет државине могу бити и реаљни терети, јер се и они могу трајно или бар више од једанцут вршити. Реални су терети трајне обавезе, које имају за предмет – редовна, периодична давања или делања, која су скопчана с непокретним добром тако, да је сваки, који год то добро држи, дужан ту обавезу испуњавати. Ти су терети | јавноправне природе (н. пр. порез или прирез) или приватно-правне | (н. Up. десепи и т. Д.).

Заложно право на покретној стваpH, која је у фактичкој власти TIOверитељевој, не може бити предмет државине за то што се битна садржина тог права — продаја заложене ствари ради измирења поверитељеве тражбине — врши само једним актом, који му сву садржину ис црпљује. "Међутим антигрезис или | подлог (реум) може бити предмет · државине, jep ово право даје поверитељу власт да прибира све ко-