Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Ra SV aa ay NA OB ЈИ

X%* к

Зас

знање или напуштање туђег права, има за последицу прекидање застарелости. Према, 5 945 грађ. зак.: „Застарелости време прекида се, како је онај, који се на њу позива, пре свршетка. времена, право другога било изреком или делом признао, или ако га је онај, коме право припада, судом гонио, и парницу водио, Али ако би пресуда, изишла. и ову тужбу за неосновану прогласила, онда, се застарелост не прекида но наставља. тако, као да тужбе и није било“.

Поред ова два начина прекидања застарелости: вољом посесоровом и подизањем тужбе код надлежног суда — који сачињавају Т. зв. цивилни прекид застарелости — постоји још и природни прекид застарелости (пзпграмо), који се састоји у природном – (фактичком, ~ незаконитом) лишењу посесора његове државине, у узурпирању ове против његове воље, услед чега, његова државина, престаје бити непрекидна (6 926).

Под природни прекид застарелости имају се уврстити и случајеви кад у току одржаја наступи – несавесност држаочева, као и кад ствари, које су предмет државине, постану ванпромета (res extra commercium).

0. К. С. објашњено је:

a”) „Само на случај да тужилачка, страна поведену парницу изгуби, прекинута, се застарелост = наставља, а тужба коју је суд одбио као неуредну не прекида, по смислу 5 945 грађ. зак., застарелост". (Одлука, опште седнице OJ 6-Ш

1896 т. Бр. 1720);

6" „Плаћање интереса по из. весној облигацији од стране дужника, представља такву радњу њетову, којом се у смислу 5 945 грађ.

111

Зас

зак. започета застарелост прекида, али кад дужник плаћање овог ин-. тереса оспорава, онда – констатације поверитељеве (на облигацији). да је дужник ово заиста чинио, не могу бити доказ о томе, пошто је то једностран акт поверитеља/. (Бр. 3335/1909 т.), и

B”) „И ако стоји то, да је истицање питања. о застарелости ствар парничара и да они имају право у свако доба парнице употребити застарелост у своју одбрану, а, да, док они то не учине, застарелост не може бити предмет оцене суда према 5 949 грађан. зак. — ипак, пошто по 5 945 грађ. зак., кад је страна, која се на застарелост позива, изреком или делом признала. право другога — то се ни дужник, који плати неки дуг или интерес, не може више за исти позивати на, застарелост. (Бр. 842/1909 г.Уу.

Суспензија. застарелости. – Узроци суспенсије, који су у грађанском праву изречно предвиђени, двојакх Cy: лични и општи.

У личне узроке суспензије дају:

а) малолетство, душевна болест и распикућство (5 942). Изузимају се

CIIa-

случајеви кад малолетни, душевни

болесници и распикуће имају законске заступнике, али према последњој алинеји овог законског – прописа: „и у том случају не може се пре навршити време застарелости, док не прођу две године после помућених сила душевних“. Ово важи само за редовну застарелост (8930 а), а, за остале врсте застарелости премо овим лицима, вреде прописи 5 928 е, који тласи: „Застарелост казана, у 8 998 а до 928 0 закључно, тече и противу ~ малолетника и противу оних, који из другог узрока. немају права располагања, са својим има-