Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зас

98) ит. Д. (Видети одговарајуће рубрике у речнику).

*

* *

Чланом 10 таксеног правилника _ од 6 новембра 1923. Бр. 37124 прописано је:

„Као рад на наплати таксе, којим би се прекидала застарелост, не сматра се кад се на актима, по којима. треба таксу наплатити, напише н. пр. „зват 1. јула 1914 2.". зват 15 децембра 1914 г.“, него у случају позивања лица за плаћање таксе мора надлежни ЧИНовНик, "одмах чим позивар врати ревере о предатом позиву, | рефератом констатовати, да је то лице звато да таксу положи, уз реферат приложити и реверс, реферат завести у деловодни | протокол и потом придружити дотичном предмету“. Затвор и затвореници. У нашем · казненом закону предвиђене су три врсте казне лишења, слободе: роби“ја, заточење % затвор. | _JipeMa 5 1. казн. зак. затвор се до"1 суђује само за преступе и чступе "и, по правилу, не може бити дужи “о од пет година 'ни краћи од једног – дана (85 90 'и 311 ов. зак.). Само по – изузетку, у случајевима реалног стиПГ цаја кривичних дела (8 69 а) и по1 врата (8 71), затвор се за преступ"на дела може досудити и до десет 20| дина, а у случајевима ублажаваних околности може се спустити и па један даљ (8 62), и ако је минимум · законом утврђен тридесет дана, (5 20). За; иступна, дела, предвиђена у | Општем Казненом Законику, затвор ни у ком случају не може бити дужи од тридесет ни краћи од једног дана “ — 24 сата — (8 311). Ово важи и за

Полиннеки Речник

aan

113

Зат

иступе предвиђене у специјалним законицима, у колико тим законицима, није друкчије наређено. По закону о заштити од сточних зараза, затвор за иступна дела могу подицијске власти изрицати и до два месеца (85 42 'и 46 овог зак.).

Лица осуђена на затвор пе окивају се, нити, по правилу, губе грађанску част. Изузимају се случајеви осуда, за, т. зв. бешчасне преступе који, по изречном законском наређењу, повлаче губитак ове части (88 291, 229, 231, 232, 252—2955, 267, 275, 276 и 280 казн. зак.). Она лица, која су осуђена за преступе, дужна су у затвору радити послове, „које су пре тога радили, или који за кога најсходнији буде“, ако нису од рада судском пресудом нарочито ослобођена, или ако нису dHHOBHHHHM и свештеници; могу се хранити о свом трошку ако желе, иначе их држава храни, а сиромашне још и одева (3 20).

За иступне осуђенике прописане је у 5 312 казн. зак. ово:

„Затвор може бити с радом или без рада. При осуђивању | на затвор власти које суде свагда ће у пресуди казати, хоће ли затвор бити с радом или без рада. Ако у пресуди стоји само затвор, а пе каже се да је с радом или без рада, онда се узима да је без рада. На затвор с радом могу се осудити само скитнице, слуге, слушкиње, шегрти и надничари. Осуђени на затвор с радом употребљаваће се на правитељствене или општинске послове, као: чишћење улица. поправљање путова и т. д. Женско на затвор с радом осуђено употребљаваће се на рад само у затвореним местима. Осуђени на затвор храниће се о свом трошку; само они који су тако убоги, да ни на