Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

| | Sar

законом; сиромахе ће држава и одсвати“, а према 5 17 истог закона: „Осуђени на робију или заточење могу такође тестаментом за своје имање наређивати; но друкчије не могу њим управљати ни располагали, нити с ким какав уговор правити док су“ на робији или у заточењу. Само кад суд нађе за нужно поставити робијашу или заточенику старатеља за његово имање, запитаће и њега кога би он желио за старатеља.

Лица осуђена на заточење | губе, по самом закону, грађанску част (8 18 казн. зак.) В. Затвореници и Казне.

Заузеће NB. Самовлашће.

Зборови јавни. Чланом 14. Устава, прописано је:

„Грађани имају право удруживања, збора и договора. Ближе одредбе о томе донеће закон. На, зборове “се не може долазити под оружјем. · Зборови под ведрим небом морају се пријављивати надлежној власти најмање 24 сата раније“.

· Зборови могу бити | јавни и тприватни. Јаван је збор онај, који је

приступачан било свакоме било са_ мо званим редовима грађанства, а _ приватан онај, који неко лично сам сазива, и на који могу доћи само позвани (чл. 9 и 3 зак. о јавним зборовима и удружењима, од 31 марта 1891 год., који је враћен у Живот · Уставом од 5 јуна 1903 год.).

Од збора се разликују проста скупљања људи на каквом месту – изложеном саобраћају (улица, пут), која подлеже наредбама полицијске власти (чл. 4.). Ако су ова скупљања извршена у циљу спречавања рада. лицима. која хоће да раде, па се њихови учесници на позив власти одмах не разиђу, има се применити

бо

чл. 11 зак. о заштити јавне ĆE ности и поретка у држави.

За држање збора под ведрим небом, или на месту, које је изложено приступу публике, морају сазивачи известити месну пржавну власт на. један дан раније. У овај дан не рачуна се дан збора. Сазивач може бити онај који ужива грађанска прата ICI. 7.)

На, зборове се не сме долазити Под | оружјем (ЧЛ. 8), нити се Политички | зборови могу држати у црквама, школама и њиховим двориштима | (чл. 9), нити страни поданици мо- гу сазвати и руководити јавне 360- | рове (чл. 13.).

Док се председништво збора. не изабере, збором руководе и за ред одговарају сазивачи, а од часа кал се образује — председништво, – одговорност ова прелази на њега (чл. 10).

Кад сазивачи односно председништво примете на збору знаке нереда, дужни су позвати у помоћ представнике власти, да, ред поврате уклањањем са збора онога, који ред на, истом квари, и представник гРласти дужан је одмах одазвати се. Ну ажо би неред на збору био такав, да: се не би могао стишати, сазивачи или председништво дужни су одмах. позвати представника власти и у: присуству његовом збор распустити, иначе одговарају као саучесници га. о што би се на збору десило (ил. 14

Члановима. 15. и 17. прописано је:

„Чим се збор распусти – према. – чл. 11, сви су присутни дужни | уклонити се и разићи. Ко тод ос тане на месту и продужи | неред, | пошто се трипут гласно објави да | је збор укинут, казниће се новча- – но од 150—300 динара, или ва твором од 15—30 дана, а. представ- ник власти добија право да упо-