Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

ме је искључено периодично при-

купљање прихода са дотичног имања, и земљоделац је лишен, за све време трајања закупа, обделавања његовог, што се Дотичним законским прописом никако није хтело. Да сама новчана накнада, која би у закупној цени изражена била не представља, тај начин уживања. какав је законодавац имао у вилу установљавајући ову законску одредбу, потврђује се и тиме, што по седмом ставу истог 5 471 грађ. суд. пост. и за случај да, земљоделцу од овог имања. што за, порез, прирез и т. д. продато буде и по наплати тога извесна сума. новца, преостане, ипак се ње. му не предаје, већ му се наређује, да, за тај новац друго имање купч, дакле, ни у ком случају, кад му се већ имање у новац · претвори, не дозвољава му се, да без имања остане, већ за претеклу суму мора набавити друго имање, па ма како малу вредност оно представљаљо, што нарочито илуструје намеру законодавчеву, да земљо-

делцу осигура и на уживање пру-

жи у сваком случају Извесан део земљишта, а, не какав новчани еквиваленат, који би он за његово неуживање од другога добити могао“ (Бр. 262/1911 г.).

з) „При хипотековању | BeMJBOрадникових добара не тражи се доказ да, земљораднику остаје још довољно земље према тач. 4 458 471 грађ. суд. пост., него се доказ о томе тражи само при отуђивању земљорадникова, имања. као и при узимању у попис од стране власти у циљу продаје, а Изузетно и · при задужењу земљорадника код јавних каса“. (Начелна одлука опште седнице Бр. 7613/1908 т.);

и) „Тач. 4 а 5 471 грађ. суд. поступка не односи се и на воденице или делове у њој, већ 'на кућу за становање и остало тамо поменуто“. (Бр. 790/1907. т.).

ј) „И над имовином земљоделиза, у колико она прелази ону која је

заштићена прописом 5 471. грађ. суд. пост., може се отворити сте- | циште. (Бр. 1440/1913 т.); к) „Да ли је у случају продаје И куповине продавцу, који је земљоделац, остало по тач. 4 а грађ. суд. пост. довољно земље, има да се цени по моменту кад се приступи. остварењу уговора, а. не по моменту кад је уговор о продаји и куповини закључен“. (Бр 390 од 1914 г.);

л) „Одредба 5 471 грађ. суд. пост. постављена је у јавном интересу, и све власти, дејствујући у кругу своје надлежности, имају да пазе да се право, које је овим закон- ~. ским прописом земљоделцу огарантовано, не повреди. По томе и дотична, полицијска, Власт, која би имала, на случај спора да извиди, | да ли дотични парничар има оно- | лико земље, колико му наведечи закон штити, мора и без положене дијурне овај посао да уради, јер у извршењу истога лежи и заштига јавног интереса, у коме је овај закон и донет. Међутим, како изложено питање о имовном стању | земљоделчевом, – поред интереса · јавног садржи у себи и приватноправни интерес дотичнога, лица, то и држава према чл. 5 и 6 закона O трошковима, управних власти, има. права, да дијурну за рад свога, чиновника, наплати, но сама нашла та ове дијурне, која свакако има да, се изврши на начин изложен у. претпоследњој и последњој алине-

И |