Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

две теглеће краве, два коња односно две теглеће кобиле, два бивола односно две теглеће биволице, које се за пољопривредне послове употребљајвају или гаје, не може се ни у ком случају узимати у попис и продати за рачун државног порева.'

Други део овог законског прописа замењен је чл. 130 финансијског 8акона за буџетску 1920/21 год., која гласи:

„Код земљорадника, који не плаћају више од 15 динара непосредног пореза на земљиште, пар теглеће стоке, којом се служе за обрађивање земље, пе може се узети у попис за наплату пореза." 0. К. С. објашњено је:

а) „Суд не може расправљати спорно питање о неуредности јавне продаје пре него што у смислу расписа, Г. Министра Правде од 1 децембра 1886.. год. Бр. 5258 (Збор. 42, стр. 310) по званичној дужности извиди и прибави Oказе о томе, да ли жалиоцу сем продате њиве остаје онолико земље колико њу штити пропис Чл. 107. зак. о непосредном – порезу, пошто је заштита, која је овим ваконским прописом дата, земљоделцу, према свом циљу да овај сталеж сачува од немаштине и пропасти, јавног карактера, и тиче се општег интереса.“ (Бр. 1675/1908. год.) :

6) „Чл. 107 зак. о непосредном порезу само је ограничење 8 471. Ip. O. П., кад је у питању наплата, порезе, те се и о њему при продајама. мора водити рачуна, по званичној дужности, тако, да, земљоделац не остане без ичега, ма се продаја 'и за порез вршила.“ (Бр. 14189/1908. т.).

Наведене законске одредбе имају се применити и приликом наплате

приреза, како државних тако и оп- | штинских (тач. 16. правила, Меч | 1). ti Наплата досуђене штете, новчане казне и кривичних трошкова. Последњим одељком 8 471 Гр. С. II. прописано је: ; „У тачкама. под бр. 4, 5 и 6. TIOбројане ствари продаће се, ако се по пресуди има подмирити штета, коју је кривац учинио злочињим делом, преступљењем или иступљењем и користољубља, или пре ступљењем намерно – учињеним

Као што се из овог законског прописа види, земљоделцу се може продати све имање за накнаду штете само у случајевима, кад je ова“ причињена; а) злочиним делом; 6) намерно извршеним преступљењемл, и в) преступљењем и чсетупљењем из користољубља. i

Ова штета, треба да, је утврђена о и досуђена пресудом надлежне власти, која не мора увек бити кривична, (88 295, 296 и 307. Кр. О. П.У.

Овако се има поступити и придиком наплале кривичних трошкова (85321—334. Кр. С. П.). проузрокеованих овим делима. (тач. 16. правила Мин. Правде). (В. Кривични трошкови).

Пошто се у наведеном законском пропису говори само о штети, одноено пошто је само наплата. штете, причињена. побројаним кривичним | делима, изузета од бенефиције тач 4, 5 и 6, 5 471, то је несумњиво да се о овим бенефицијама мора водити рачуна приликом наплате MNOGчаних казни, у колико законом није изречно друкчије наређено.

У погледу наплате новчанит #13ни важе прописи SS 28 и 316 К. 3. с тим ограничењем, да, се из имања земљорадниковог, заштићеног тач.. а 8.471 грађ. суд. пост., не може на-