Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Игранке јавне в. Забаве.

Игре хазардне в. Коцка.

Идентификовање ~ лица. HayKOM је утврђено, да у свету нема два лица потпуно једнака (природа се никад не понавља) и да, према овоме, свако људско биће мора прите. жавати неке нарочите, само њему својствене особине, којима се разликује од осталих сличних му створе ња, % које сачињавају његов чдентитет. Утврдити идентитет једног лица значи, дакле: утврдити његову личност и његову чндивидуалност, или краће речено: утврдити његово „ја“.

Утврђење овог „ја“ од огромне је практичне важности у свима, случајевима, у којима, је потребно да физичка личност буде несумњиво утврђена, а такви случајеви у данашњем савременом друштву и при толико развијеном саобраћају веома су многобројни и у области грађанског права (утврђивање идентитета наследника, осигураника, лешева и T. д.), и у области кривичног правосуЂа (утврђивање идентитета извршилада, кривичних дела 'и повратника) и у области полицијске превенције (утврђење (идентитета притежалаца, _ легитимационих исправа 7 7. д.).

; За утврђивање идентитета у ранија, времена употребљавани су: сведоци, лични описи, фотографије % жигосања (за кривце), али су се сва ова, средства у пракси показала. не_ поуздана и недовољна, те су с то-

га, свуда одбачена (последње још и као нехумано) и замењена научним | методама; бертијонажо. и и ода ПА скотијом, које дају прецизне резул- тате. Обе ове методе установљене су и код нас за идентификовање ткриваца (чл. 1 и 4 закона за мерење, | опис и идентификовање кривада). Идентификовање у пригатном праву врши се помоћу сведока (личних познавалаца), a, идентификовање лешева, помоћу сведока, и описивања. (Š. 61, Kp. G. M... Илентитог притежалаца ~ легитимационих | исправа, утврђује се помоћу личног 0писа и фотографије, којима се, у неким земљама, додају, потпуно уме- = сно, и отисци претију. (В. Бертија- | наж, Отисци прстију.) i

Избори. У пракси ce разликују: А) избори народнит посланика; Б) избори чланова обласних и срес- ких скупштина, и Ву избори општин. скит часника.

А) ИЗБОРИ НАРОДНИХ ПОСЛА- НИКА. Према, чл. 69. Устава: „Народну | Скупштину састављају ~ посланици, које народ слободно биро општим, једнаким, ~ непосредним M TajMMM гласањем, са представништвох мањипа“, а, по чл. 70 Устава право бирачко има, по правилу, сваки држављанин по рођењу или прирођењу, | ако је навршио 21 годину (5. Ви рачко право.) 8: Целокупна радња, за изборе на- | У родних посланика може се поделити |