Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

| |

Изб

Градови, који по закону не бирају посебно посланике, улазе у изборни округ у чијем подручју леже.

Вароши: Београд, Загреб, Љубљана са, Сподњом Шлшиком бирају посебно. (чл. 6.).

Према чл. 5.: „Сваки изборни округ бира онолико посланика, колико на њега пада да бира према броју становника, установљеном при попису пучанства од 1910 године“, т. ј. а сваких 40.000 становника по један посланик (чл. 69. Устава).

Тачан број посланика, које изборни окрузи имају да бирају, утврђује Државни Одбор, према пелокупном броју становника у сваком округу. Овај одбор састављају: председник и оба подпредседника Народне Скупштине, председник Државног Савета. председник Касац. Суда у Београду. Врховног Суда у Сарајеву, Croma Седморице у Загребу, подпредседник Стола, Седморице, одељења. Б, за Славонију и Далмацију у Загребу, прелседник. Великог Суда у Подгорици и Апелационог Суда у Новом Саду, или заступници свих ових председника односно подпредседника, ако

"су они спречени. Заступнике пред

седника, и подпредседника Народне Скупштине одређује унапред сама Скупштина.

Државни одбор мора се састати у престоници, ради наведеног пиља, најдаље осмог дана, по обнародокгању изборног указа, по позиву председника, Народне Скупштине.

Последњим ставом чл. 7. зак. о избору народних посланика наређено је:

„Ове државне и општинске власти дужне су одмах ставити Државном Одбору на расположе. ње потребне му податке и давати захтевана. објашњења у року који

им за то Државни Одбор одреди. ба

171

H36.

неиспуњење gaXTeBa, Државног

Одбора дотични орган казниће се: по чл. 91 овог закона“.

Према службеним ~ објавама – Државног Одбора: од 26 новембра 1924 г. ДОБр. 51 (Сл. Нов. Бр. 272) и од 3 децембра, 1924 г. ДОБр. 137 (Ол. Нов. Бр. 280), изборни окрузи бирају (Ба · стр. 172).

Пошто поједини изборни округи, бирају више посланика, но што "мају административних срезова, то су на- | веденим службеним објавама Државног Одбора, највећи административни срезови у тим окрузима подељени у изборне срезове овако:

Т У округу крагујевачком, садаш- | њи административни срез крагујевачки без општине крагујевачке, чЧини први изборни срез, а општина, крагујевачка други изборни срез;

П У округу скопском, = садашњи административни срез скопска чини први изборни срез, а општила скопска, други изборни срез; |

Ш У округу косовском, садашњи административни срез тиљански дели се на два изборна среза и то, оп- штине: гиљанска, пасјанска, партешка, шурланска, врбовачка, витињска, слатинска, пожаранска и парловачка, чине први изборни срез; а општине: каменичка, ропотовска. ранилушка, рогачичка, кололечка, ајиновачка, ваганешка, и бостанека други изборни срез; ;

ТУ У округу звечанско-рашком. | први изборни срез сачињавају сада– шњи административни срезови: вучитрноки и дренички; други изборни срез сачињавају садашњи административни срезови: митровачки и | општина, митровачка; трећи изборни срез сачињавају ~ садашњи административни ~ сревови: дежевеки, шта- | вички и општина вароши Новог Пазара; и четврти изборни срез сачи-