Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
Жел
торбе, кутије за шешире, ручне сандуке и друге сличне завоје (омоте). Предмети који потпадају под принудни поштански превоз или државну трошарину, експлозиви и сви "остали предмети о којима је реч у 5 29, не смеју се предавати као путнички пртљаг (5 30);
Путнички пртљаг мора се предати отправништву у року утврЂђеном за продају возних карата, а најдаље до на 15 минута пре поласка воза (5 32);
За губитак путничког пртљага железница одговара само онда, ако се пртљаг на упутној ставици затражи у року од 14 дана по приспећу воза за коју је био предат
(5 36). 6.) Превоз ексиресне робе.
Предмети подесни за превоз у колима за пртљаг, примају се, према одредбама тарифе, као експресна роба. На сваком колету (комаду) експресне робе мора бити тачна адреса примаоца, стално при– чвршћена. Ако пошиљку ие треба доставити примаоцу у стан, мора адреси сваког колета бити придо· дата примедба „остаје у станици“
(„станица рестанте“.) При предаји _ пошиљалац је дужан означити своје · име и своју тачну адресу, име и тачну адресу примаоца, као и број и садржину колета (5 40).
*
* * У нашем казненом законодав· ству предвиђена су ова дела против железничког саобраћаја:
а) Кварење железнице или њених средсшава за пренос или њеног прибора, „око никакве опасности за иревоз није било“. (5 302% К. 8.). За ово дело прописана је казна до 3 месеца затвора, а ако је извршено из нехата затвор до месец дана (5 302 г. К. 8).
22 i
Жел
Омање повреде железничке пруге, њених постројења, подвозних средстава и њиховог прибора; бацање камења, дрва или других каквих ствари на железнички раван, и чињење ма чега што би возидбу спречавало, кажњива се по 5 60 железничко-молицијског закона, од 30 јуна 1884 г.;
6) „Ако се услед оваквог квара — вели се у 5 3026. К. 3. — појавила опасност за сам превоз на железници, кривац да се казни робијом до 10 година.
Овако исто да се казни и онај, ксји на самој железничкој прузи што намести, остави, баци или који шине помери, или другим којим начином какве препреке учини, из чега опасност за воз произићи може“.
„Под железницом се има разумети свако постројење намењено за пренос лица или ствари, код којег се превозно средство покреће каквом елементарном (мртвом, механичком) снагом (нпр. пара, електрицитет) по чвретим, пут тачно означујућим металним шинама. Према томе овде спадају не само локомотивне желнзнице, већ и електричне, као и оне које се стављају у покрет = техничком снагом. Не могу се ak према томе овде подвести коњске железнице. Тако исто и ваздушне железнице, које лебде, за разлику од оних, које се крећу по пругама, Лебезничко посшројење обухвата све нехокрешне делове же-: лезнице као шине, насип, прагове, станицу. Безначајно је међутим, да ли железница служи за велики или локални (н. пр. улични) саобраћај. Без значаја је да ли железница служи за јаван или ириsava (BH. пр. фабрички) саобраћај као и то да ли је државна или