Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
осуђен, јер ако је и осуда следовала онда може Ja наступи · случај из другог одељка 'т. 2. 5 257. Hi.
. или ако је осуда извршена „случај из 5 268 К. 3., иг чега се
види да први одељагх тТач. 2. 5 267. К. 3. управо предвиђа случај кад осуда. није изречена, али не на ос нову сведоџбе сведока који себе криБо заклео већ по друшм Докази-
(Бр. 10049—1905). ма Издавање лажних свечених уверења. По 5 269. као заклетва сма-
: тра се:
„l, кад свештена и духовна лица, и у опште чланови верозаконског друштва, којима закон дозвољава да мест) заклетве само торжествено уверење дати | могу. по прописној форми, ово уверење учине;
2. кад парничари, сведоци и вештаци, који су се једанпут з1клели у истом својству позивајући се на већ положену заклетву у
_ истом предмету само уверење даДу: 3. кад званичник или ЧИновник позивајући се на положену Ha своје звање заклетву, само торже-
_ ствено уверење учини“.
Од полагања, заклетве у кривич-
пим споровима ослобођени су само
Краљ, Краљица и Престолопаслед-
пик.
По 8'272 Гр. 0. П., Краљ, Краљи-
| | на, Престолонаследник. по њихова
_ деца „не полажу никада заклетве“
% грађанским споровима, а по 5 234
овог истог закона, мигрополити NH
– владике не полажу заклетву | Kac
· сведоци, а. остало свештенство „само
ће у суду гласно прочитати и потписати заклетву“.
Према т. 1. 8 269. К. :3., сведоџбе
– митрополита. и владика пау се
као „торжествена/“ (свечана) увере
Ma, и на случај њихове лажности
|
eta vto
пик
њи
постојаће дело кривоклетства, и ако оне нису потврђене заклетвом. =.
Ово дело постојаће и у случајевима кад митрополити, владике и свештенство, у својству париичара, само потпишу односно и гласно прочитају своје лажне исказе у форми заклетве (5 272. Гр. С. П.), јер су и ови искази изјетначени са свечаним уверењем.
Позивање на већ положену заклетву у истом својству и у истом предмети ради потврде каквог исказа (5 269. т. 2.) сматра се као положена заклетва, и на случај лажности 0вог исказа повлачи исте казненоправне последице, као и лажно положена заклетва. Овде спада и случај кад се вештак, ради потврде свога мишљења, позива на заклетву коју је једанпут за свагда положио (5 56. Бр С. П. и 5 259. Pp. C. ID).
„Јасно је, али ипак утврђујемо, да. овде употребљена, реч „, у истом својству“ значи то: да, сведок. даје уверење по ствари, по којој је раније као сведок заклет, вештак као вештак, а парничар као парничар.
Наступа питање код исказа по кривичним предметима, кад ће се сматрати да је „исти предмет“ 2 Ми сматрамо да ће то бити увек кад се исказ даје по оптужењу, које је предмет једне те исте истраге и суђења, дакле кад стоји процесуална. веза између заклетве и доцније уверења. Постојање и саме | материјалне везе не сматрамо за пПотребно. i
Овако би се имало узети и према пропису 5 205 крив. суд. пост. | где се не чини никаква разлика у | томе, ако је сведок раније заклет | по једном делу, па се накнадно испитује по каквом другом делу HCтога кривичног процеса. У колико нам је познато наша судска прак-
ша