Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Лиц

и противно наводи, доказати мора“. (изводом из књиге рођених, сведоцима и другим доказним средствима).

Да ли, пак. дете има чочечји 06лик, треба да кажу вештапи — лекари. Сва физичка лица имају, по пра· вилу подједнаку правну способност, али ова способност може, по изузетку, бити модификована. По нашем гађанском законику на ову способност утичу: а) религија (недопуштање бракова између хришћања и нехришћана — 5 79); 6) држављансиво (в. Држављанство) и в) умањење грађанске часии (В. Грађанска част).

И способност за правну радњу ни-

је једнака код свих физичких лица, јер има извесних квалитета (својстава) и стања, који знатно утичу на њен обим: пол, доба живота, стање здравља, друштвени позив, распикућство. (В. Војска, Деца, Доба жиBora, Државни службеници, Душевно оболели, Земљоделци, Лекари, Правозаступници, Распикућство.) · Смрћу човековом – престаје само његова физичка, али не и правна личност. На основу правне фикције, сличне оној о будућим лицима, правна личност умрлога продужује се у његовом имању, и прелази па његове наследнике. „Та правна индивидуалност, која лебди над његовом гаоставштином, као целином, изражава, се у нас речју маса“. Систем, стр. 256).

Смрт неког лица, као факат који у праву повлачи извесне последице у корист трећих лица, доказује се редовним доказним | средствима: а) јавном исправом (изводом из протокола умрлих, извешћем војних власти да је дотично лице у рату поги-

нуло, протоколом власти | која је _ над њом извршила смртну кагну и · т. д.); 6) сведоцима и т. д.

421

Лиц

Оглашавање пнесталог лица за Уужрл.о У случајевима, у којима. је немогућно доказати смрт извесног ли-

ца, а постоји велика вероватноћа да је оно морало умрети, закон допушта да се оно може огласити га умрло под извесним условима. Поводом овога у 5 51. Гр. 3. вели се:

„Кога је нестало, па та нема и не зна се за њега, а другом би поради права својих затим стало, да се зна, је ли жив или мртав, те би се тога ради суду јавио; онда. ће суд таквога судски позвати да дође, или да о своме животу извешће даде. И на то ће · му оставити рок од једне године дана. Овај рок ако без сваког гласа и трага, прође, онда ће суд таквог несталог прогласити за умрлог, и то у следећим случајевима: 1) Ако је од његовог рођења прошло 30 година и од 5 тодина, не би се за место његова, пребивања. знало. 2) Ако се за, њега. за 30 тодина ништа знало није. 3) Ако би се доказало да је он у самртној опасности био и од онога се доба, 10 година, за њега прочуло није. Но ако би се такав и преко свега тога, доцније појавио, он ступа у сва своја пређашња права, само сваку отуда себи причињену штету или изгубљену ползу сам себи приписати има.

Према 5 49. Гр. 3., као „нестало“ сматра, се оно „одсуствујуће“ | лице за које се не зна где се налази, односно за које се не зна да ли је у животу.

Оглашавање несталог лица за умрло спада у надлежност оног првостепеног суда, у чијем је подручју ово лице у последње време становало (8 38 у вези са 5 23 Гр. С. Т.), а у 5 76. Гр. О. П. прописало је:

„Ако ко тако одсуствује да му се место пребивања не зна, суд ће, на захтевање интересиране стране, OJ-