Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

– Лиц

промену сопственика заједничког – имања;

67) Пошто су чланови корпорације и сама корпорација оделити правни субјекти, то се измеЂу корпорације с једне и појединих чланова с друге стране ~ могу заснивати приватно правни односи. Корпорација може имати посебних права на имању једног свог члана;

в) Пошто корпорационо Hмање не припада појединим члановима, него корпорацији као оделитом правном субјекту, то дузшжник корпорације не може компензирати свој дуг ва оно што му поједини члан корпорације дугује, а тако исто с друге стране корпорациони дуг може се наплатити само из корпорационог имања, док дугови једног трговачког | ортаклука значе дугове појединих ортака.“ (Основи грађанског права, отити део, од Др. Нинка Перића, стр. 110).

6) Између физичких лица, која састављају правно лице, треба да постоје колективни и трајни интереси, чије се задовољење може – постићи само удружењем учесника. Удружења (групе) којима недостају ове карактерне црте, представља-

ју просте агломерације људи.

„У осталом и овде, као и свуда вели Др. Перић у наведеном делу (стр. 111) — не може се брискантним и одсечним начином у ствари, извести разлика између простих удружења и правних лица, већ се то

· постиже серијом сукцесивних деградација. Између ове две групе налазе се заједнице неодређених карактера,

о чијој се класификацији – колебају

и законодавци и право. С тога се по-

јам правних личности не може створити само теоријом HO и позитивним законима... Према томе питање: a

| 434

И а

ли је извесно удружење правно лице или не, треба првенствено решити по прописима позитивног законодавства.“ Постоје две врсте правних липа: а) корпорације (удружења) и 6) станове. Под удружењем — вели Др. Перић у наведеном делу (стр. 113) — разуме се скуп људи који се ради извесног циља конституисао у нарочиту целину, различну од чланова. Људске су установе извесни социјални облици, који постају било приватним радом и учешћем грађана, било да их стваpa држава ради остварења пзвесHOT циља, као што су: болчице, задужбине, фондови, ~ универзитети и др.

Корпорације могу бити – двојаке: јавне (правна лица јавног права) и приватне (правна лица приватног права). У прве спадају држава и ове корпорације које су позване да раде на остварењу државних циљева: Oбласти, срезови, политичке т црквене општине и т. д., а у друге оне, које су слободно склопљене поглавито у приватном интересу њихових чланова: разна акционарска – друштва, задруге земљорадничке, занатске и ТОД.

„Практички значај ове разлике корпорација је у томе, што приватна корпорација има, редовна, право располагања са имањем, које правном лицу припада, док код јавних држава има право да се у том погледу умеша у рад чланова корпорације или њених представника. Код приватних корпорација може дакле скуп чланова сло- | бодно · располатати с корпорационим имањем па и закључити, да се не само приход од тог имања већ и само имање раздели међу | чланове удружења; док код јавних

Еви ЕЛ Е еа.