Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
Лич
0. 0. С. К. С. од 30 маја :880 г., Бр. :1924., објашњено је:
„Према, 5 288 ER. 3. забрањено је да при лицитацијама, које власти предузимају, неко друге силом, претњом, подмићивањем или обећањем од лицитирања одвраћа; а лицитације које власти држе јавне су ма се како оне вршиле и ма биле и уже, јер власти за то и држе лицитацију да буде надметање сваком приступачно и по том јавно“. (В. Попис, Продаја, и 5 116. Е.-5.)
Лична слобода. Са гледишта кривичног права под личном слободом подразумева, се било слобода. остваривања воље било слобода. одлучивања (Основи кривичног права, ол Др. Т. Живановића, посебни део, књ. 1. етр. 71):
У мотивима, пројекта, казненог законика, за Краљевину Србију, редактори овог пројекта, веле:
„Џитање је шта се разуме под појмом личне слободе у опште, а посебице шта је у овом нашем одељку објекат противправног напада :
Лична. слобода је појам ширег обима; потпуна | заштита ~ овог правног добра, на сваки натин није обухваћена, само у овом нашем одељку.
Шта, је управо појам слободе. Нешто негативно; одсуство сваке препреке и сметње (Шопенхауер), одсуство принуде, нужде (Геринг); слобода, је стање противно ропству или служби.
Овде је (реч је о злочинима, про тив личне слободе) нападнута само лична слобода у ужем смислу, предмет је напада, лично достојанство и уважење, личност као правни субјект — то правно “добро ов-
427
_Лич
де је предмет кривично · правне заштите.
Ово правно добро огледа се у вољи човечијој; прогивправно утицање на ову вољу, које је кадро да произведе поремећај у слободном одлучивању или остварењу воље човечије, то је у ствари де-
лање којим се напада слобода До-·
тичне личности.
Овде дакле може бити говора 0
слободи воље у погледу на одлу-
чивање и у погледу на остварење.“ |
(Пројект и мотиви, стр. ст. 494). Лична, слобода може се повредити силом, претњом и преваром. Као си-
ла имају се сматрати и опијање |
„наркотисање и типнотизирање“. Чланом 5. Устава, прописано је: „Ујемчава се лична, слобода. Нико не може бити узет на одговор, нити бити притворен, пити иначе ма од кога, бити лишен слободе, осим у случајевима које је закон предвидео. Нико не може бити притворен за, какву кривицу без ппоменог и
разлозима. поткрепљеност решења.
надлежне власти. Ово решење мора се саопштити лицу, које . се
притвара, или у часу притварања, |
или, ако то није могућно, најдаље
у року од 24 часа, од часа, притва-.
рања. Против решења о притвара– њу има места жалби падлежном суду у року од три дана. овом року не би било жалбе, ис-
у
Ако у
тражна, власт мора решење посла-
ти суду у року од 24 сала. Суд је дужан донети своју одлуку у року од два дана, од дана пријема |
решења. Решење судскоје извршно,
Органи власти, који би скриви- | ли против ових одредаба, казииће |
се за незаконито лишење слободе,“ (8. Изнуда, Лишење слободе, Одвођење малолетника, Одвођење женских, Претрес, Принуда, Силовање.)