Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Лиш

ску власт известити, које ако He

учини, да се казни затвором AO

шест месеци или у новцу до сто талира.“

За постојање овог дела равнодушно је на који је начин слобода кретања. одузета.

„То може бити — вели Др. Т.

Живановић = (Основи кривичног

права, посебни део, књ. 1, стр. 58)

— учињено везивањем, окивањем,

одузимањем лествица, стварањем

опасности за кретање, одузимањем органа за кретање хромог лица.

Одузимање слободе може бити из-

вршено и онесвешћивањем, | хилп·нотичком сугестијом, затим – иза-

зивањем страха, стида од кретања,

(н. пр. одузимањем одеће у купа-

тилу) и уопште моралним смет-

њама.“

Под затварањем, о коме је реч у 5 192, подразумева се држање ~ ограђеном простору било механичким (затварањем злаза) било психичким средствима (изазивањем стида, страха). Има се узети да постоји затварање и у случају кад ограђени простор има још слободних излаза али су они непознати | гатвореном, као и у случају кад се врата могу отворити али затворени не уме то да учини. Затварање ће, најзад, постојати и онда кад је излаз из ограђеног простора могућ, али је скопчан са. опасношћу по живот или тело, или је противан пристојности,

Одузимање слободе треба. да, је извршено | противправно | (,самовласно“), што значи да намера извршиочева. мора, бити управљена Ha, TO, да, дотично лице лиши слободе знајући да нема права да то чини. Основи искључења, протигправности наведени су у 5 193. Треба им још додати пристанак, повређеног.

Дело лишења слободе трајно je кривично дело, и као такво не свр-

429 ~

Лиш

шава. се у тренутку кад је слобода. кретања одузета, већ са престанком последица овог одузимања.

По нашем казненом закопику разликују се ове врсте лишења сло- – боде:

а) Обично (просто) лишење слободе — S 192 ог. 1:

6) Лишење слободе квамирицирано тешком телесном повредом — 58 192 т. 1. Пошто је за саму тешку телесну повреду прописана већа, каз- на но што је предвиђа. овај законски пропис, то се под њега могу подвести само они случаји у којима није било умишљаја у погледу телесне повреде, — иначе се мора узети да постоји идеални стицај дела лишења, слободе и тешке телесне повреле.

в) Лишење слободе крвног сродника у правој усходећој Линији 8 199 т. 2. За умишљај је потребна свест о сродству, и

г) Лишење слободе дуже од месец дана — 8 199 т. 3.

Одлуком опште седнице Kaca. Суда, од 19 октобра 1893 г. Bp. 6869 објашњено је:

„Кад је оптужени веза и бачен –

у јаругу, где је и преноћио, онда

је то дело из 5 192 К. 3., а не из. |

29 1783. 9.

+.

< % %

СО обзиром на службечи карактер | извршилаца, законодавац је огласио – као самостално кривично дело лишење слободе, извршено OJ ЧИноВника, и у 5 123. К. 3. прописао:

„Чиновник који навалично и противу законо кога ухвати или затвори или у затвору држи, да се казни у новцу · од педесет MO. двеста, талира, о или затвором OJ три месеца. до пет тодина, или са |

мо лишењем звања. 4

А у случају нехата, затвором д шест месеци или новчано до сл