Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Заб 04 3a6

ниће се новчано од 30—500 дина-

ра. Ако пак ово допуштење изда-

ду без наплате таксе, казниће се троструким износом – ненашлаћене таксе.

8. Ова такса лепи се и ништи на допуштењу.

9. Сви односи и прописи појединих пристојбинских закона о наплати ове таксе престају важити.“

Одлукама, Ген. Дир. Посредних Пореза. објашњено је:

а) „Концерти и забаве које приређују школске управе у корист ученика дотичне школе, у ШКолским локалима, не подлеже плаћању таксе по закону о таксама, али се морају пријављивати финансијској и полицијској (општинској) власти.“ (Бр. 15310 — 1924 т.);

6) Кад неко тражи допуштење из ТБр. 99. таксе. тарифе за игранку, забаву, музику и слично весеље за неколико дана унапред, мора за свки дан платити таксу из овог тарифног броја, а за молбу којом ово допуштање тражи има платити само једну таксу из ТБр. 1 таксе. тарифе, јер је једном молбом ово допуштење и тражио. Ако се ово допуштење тражи посебно за сваки дан, па се за свако такво тражење подноси молба, онда се на сваку молбу мора наплатити и такса из ТБр. 1 таксе. тарифе. Ово је све јасно изложено у ТБр. 99 такс. тарифе и чл. 102 таксе. правилника“ (Бр. 85255/28—94 г.).

* Ћ %

По 5 364. тач. 4. К. 3., новчано од 10—50 динара кажњавају се механџије и кафеџије, који допуштају да се за. време великог поста у Њиховим механама и кафанама држе јавне игранке или јавне забаве у вези са жгранком.

Заблуда, У основе, који искључују умишљај, наш законодавац уврстио је и заблуду, која се састоји у недостатку свести о узрочној вези између радње и посљедице, т. ј. у недостатку свести о једној стварној 0колности кривичног дела. (Основи кривичног права од Др. 'Т. Живановића, општи део, П издање, стр. 239).

Према својим објектима, | заблуда. може бити стварна или правна. У пр- · вом случају објекти су заблуде чињенице правно ирелевантне ~ (нпр. кад неко побрка туђу ствар са својом и узме је), а у другом чињенице · право релевантне, т. ј. чињенице ко- · је су саме по себи правне, какав прав- | ни однос или какво субјективно пра- · во (нпр. кад подводач не зна даје · подведеној женској тутор).

Да би заблуда могла искључити у- · мишљај 'чора бити битна, т 3. о стварним околностима — елементима — проузроковања последица.

Наш К. 3. у свом 5 54 а садржи ову одредбу о заблуди:

„Ако казнимост дела зависи или од особитих својстава оног лица које је дело учинило или од особитих својстава оног спрам кога. је дело учињено, или од особитих опстојателства под којима је дело у- – чињено; то се онда таково дело не може ономе у кривицу урачунати, коме та својства или опотојателет“ | ва нису позната била, у време кад је дело учињено. Ако би се по тим 0собитим, учинитељу непознатим бившим одношењима или опстојателствима, казнимост дела увећао – вала, онда те околности неће се при изрицању казне учинитељу KaO отежавајуће урачунати.'

Одлукама К. С. објашњено је:

а) „Прописи 5 54 и 5 54 а казн. зак. имају само толико ваједнич-·

а и

норбарртјанитарнкох

aaa аиааниаоној