Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
:Заб "ње — вели се у 5 409 истог зак. дужна је власт одмах ствари задржа ти, и о томе надлежни суд најскорије известити, назначивши у извеш'тају дан, кад је код ње задржање захтевано.“ У местима, у којима постоје срески и градски судови, „извршења. решења првостепених судова о удејст'вовању забрана, притвора дужника и обуставе“ спада у њихову надлежност (5 10, одељ. 2., тач. 7. зак. о среским и градским судовима). (В.Дуж'ник, Залога, Извршење.)
Забрана упражњавања радње. Као споредна казна у нашом казненом гаконодавству предвиђена | је и забрана упражњавања радње или професије, на свагда или на одређено време (85 12, 282, 310 а К. 3.; чл. 153 т. 7. закона о радњама, Чл. 13. закона о сузбијању скупоће животних намирница и несавесне спекулације и т. д.)
У 5 36 К. 3. прописано је:
„Ко се осуди да не може извесну радњу радити, тај неће смети никад или за, неко време, како коме суд осуди, сам за себе и на своје име (самостално) оно занимање упражњавати и у опште ону радњу радити, у којој је радећи учинио противугаконо дело, за које се 0суђује. Коме се не забрани ~ радња, на свагда, него за неко време, томе се не може забранити дуже од пет година.“ По 5 46 полиц. уредбе, забрана радње уз осуде за иступна, дела из 3 части К. 3. не може бити дужа, од 3 месеца, ако законом није друкчије наређено (5 329 т. 21). (В. Алкохолна пића, Бесправно упражњавање радњн, Животне намирнице).
47
Зад
'Завера в. Велеиздаја. Завештање в. Тестамент. Задржавање од. пута в. Дужник.
Задруга. Као нарочите друштве- | не и економске | заједнице, постоје само код Орба, Хрвата и Бу- · гара, и заузимају важно и у извесној – мери повлашћено место у законодав- | ству ових земаља. 20
Наш законодавац дефинише 8aдругу као заједницу имања и живота између сродника по крви или по цсвојењу (грађанских). Ова. дефиниција налази се у 5 507. Гр. 9., који | гласи: | :| У
„Задруга је онде, где је смеса · заједничког живота и имања свезом сродства или усвојењем по | природи основана, или утврђена. ~
Задруга зове се и кућа или кућа
задружна за разлику од инокосне.“
Овај законски пропис у вези је са 5 57 истог закона, којим се дефиниција задруге допуњује овим одредбама;
„Под задругом 'или задружном | кућом разумева. се више лица пуно – летних самих или са својим потом ством у заједници живећих. Они | су у одношају међусобном задружени. Где таква заједничкога живота
нема, з0ву се инокосни“ e; Из ових законских прописа из- | лази: 5
1. Задруга је заједница између ви- ше лица; |
2. Задруга је заједница међу сродницима (сродничка заједница); 1
3. Задруга је заједница у мању (имовна. заједница), % i
4. Задруга је заједница – живота, (Задружно право по грађан. закони ку Краљевине Србије од Живојина | М. Перића, 1. део, 2-го издање, Бео- | град 1994.).
задруге