Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зад

СИНЕ JTI 2000 НИ ДИ Ра а

— оно што смо до сада казали односно питања да ли између оца и синова, 'има задруге, ми ћемо рећи:

1. Има задруге између оца и синова у овим случајевима:

а) Ако је отац своје имање између себе и својих синова поделио па је, и по деоби, остао са њима у заједници живота и рада, чему је додао, деобом, и заједницу у имању. И овде не треба правити никакву разлику између пунолетних и малолетних синова; и онда, ако би отац своје имање поделио између себе и својих малолетних синова, створила, би се између њега и њих задруга, наравно под претпоставком да отац, и после деобе, продужи са својом децом заједнички живот и рад. Ми смо већ казали да задруге може бити и међу пунолетним лицима, с једне, и малолетним лицима, с друге стране. Шта више видели смо, да, под извесним условима, задругу могу образовати и сама, малолетна лица.

6) Ако је отац, чији су синови били већ пунолетни када је задруга, којој је и он са синовима, припадао, стекла, извесно или извесна добра — због чега су и синови у тој тековини добили, по 5 517. Гр. 3., удео — из задруге · са својим синовима. изишао и са, њима, наставио заједнички живот и рад.

в) Ако је отац, оно што je са својим пунолетним синовима, стекао, између себе и њих · поделио,

"продуживши, и после тога, зајед-

нички живот и рад с њима. Овај случај различан је од другога по томе што ми овде узимамо да, је отац живео и радио само са својим синовима, а не и са другим сродницима.

2. Изван ових случајева нема задруге између оца и синова, мало-

Полициски Речник

dan

летних или пунолетних, % ако синови са оцем живе њ% раде зајед- ~

нички.“ 0. К. С. објашњено је: а) „По 5 57. Гр. 3. претпоставља,

JR OVA

у,

се за, појам задруге заједнички жи- =

вот више лица, да је минимум два.

лица, а никако једно лице. Потребно је нагласити да сва лица која живе у задрузи нису задругари у оном смислу, како то закон прописује, а то су жене задругара и њи-

това женска деца — девојке - које

удајом одлазе у туђу кућу. Према овоме, кад се за постанак задруге траже најмање два пунолетна мушка, лица, значи, да се задруга у

случају смрти једног, не може пре- |

дужити са женским потомцима, умрлога, већ онога, момента, кад јед-

но од ова два мушка лица умре,

престаје задруга да фунгира, као

таква, но остаје само смеса, имања, |

на коју се не могу применити 3адружни односи... А да је баш ово мушко лице за продужење већ постојеће задруге, било пунолетно или не, битни услов, јаено се даје видети из законодавног тумачења од 16. маја, 1845. г. ...Из овога као логичка последица излази, да 3адруга може бити само између му-

шкил лица, ма она била и малолет-

на. Као што се види законодавац свуда употребљава, „ожењена. глава“, који сеепитет у српском језику, по своме етимолошком зна-

чењу, увек придаје лицу мушког

рода, а не и женскињу... те је ло-

гичан закључак да задруга, може –

постојати између мушких пуно-

летних и непунолетних, па се само између њих она може продужити, кад је већ раније заснована, |

Према, овоме излази да су задруж-.

ни однос у имању и из њега про- истичућа наследна права, после