Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
Са овим расписом у вези је и 00јашњење истог министра, упућено
Начелству Округа „Шабачког“ 22. јула 1887 г. ПБр. 8785, које гласи: „У 5 35 полиц, уредбе, на који сам пропис обратио пажњу полицијским властима расписом од 19 пр. мес. ПНр. 5653., стоји изреqHO: да ће се сведоци по потреби · заклињати. То значи: да, ће се они заклињати само кад власт посумња: у истинитост њиховит исказа, потицала та сумња из карактера њихова или из неподударања са осталим околностима, Или са исказима, других сведока. Нема раз_ лога упућивати сведоке суду, да се тамо заклињу, пошто и у преступним делима има случајева кад полицијска власт мора сама да изврши заклињање (S 111 крив. пост).
0. 0. С. К. С. од 31. јануара, 1911. год. Бр. 1004 објашњено је:
„Сведоци и вештаци у иступним делима, који неће да даду искадве, или на дате исказе неће да се 3з0куну, He могу се казнити ни по 5 100 крив. суд. пост, ни по ЧЛ. 110 зак. о општинама, ни по 5 327. казн. законика“. (8. Вештаци и Сведоци).
Бо У приватном праву заклетва, се
може досуђивати „сажо онда кад не-
ма потпуних или никаквих доказа“.
#65 261 Гр. С. П.
Го По 5 265 овог зак., суд по званицч-
оној дужности не допушта полагање
заклетве парничарима;
а) Који нису имали пуних шесна-
ест година;:, кад су се десиле чиње-
_ нице о којима би имали да се закуну (тач 1):
Ж
ње
Зак
6) Који због својих душевних или телесних недостатака, или /по CBOјим способностима, нису у стању знати истину о ономе, о чему би се имали заклети ( тач. 2.);
в) Који су осуђени на губитак грађанске части — док ову не поврате. Само по изузетку — ако противна страна допусти — могу се и ови парничари заклети (тач. 3), и
г) За које је доказано да су се једном криво заклели (тач. 4.)
Према 5 266 истог зак.: „Од суда. зависи, хоће ли положити заклетву или неће они, који су као распикуће под старатељством, а по 8 267.: „Који се закуне, па се доцније дозна, да. по закону не би могао заклети се, његова. заклетва, опет важи;;.
„Форма, заклетве прави се спрам онога, што се има заклетвом потврдити. Ако се парничари о форми не сложе, суд одређује како ће она гласити“. (8 268).
Одлуком Касац. Суда од 29 децембра 1908 г. Бр. 14.446 објашњено је :
„Истина да по 5 268 грађ. суд. пост. суд има право да, кад се парничари о форми заклетве не сложе, одреди како ће она гласити, али суд може одредити форму заклетве само о оној околности како је понуђена % како је примљена, а не и о другој околности.“
У 5 272 истог закона прописано је:
„Владалац и супруга, наследник и њихова деца не полажу никад заклетве. Митрополит или владика, као парничари само ће потисати заклетву пред судијом и писаром, Остало свештенство духовног и мирског реда, гласно ће прочитати и потписати у суду заклетву". Према чл. 11 закона о накнади
штете учињене злонамерном паљеви-