Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зак

текст доиста усвојен OJ надлежних законодавних чинилаца на начин који је законом – односно Уставом прописан

Проглашавање ~ закона треба разликовати како од његовог по·тврђивања (санкције), тако и од његовог — обнародовања (публикације). Потврђивање закона претходи његовом проглашавању. Потврђи· вање закона, то је монархово да-

вање пристанка на један предлог закона, који је парламенат решио (потврђивање закона постоји само у монархији). У пракси, монарх даје свој пристанак тим начином што потписује акт проглашавања. У пракси, дакле, акт потврђивања садржи у себи и акт проглашавања, али у теорији та два. акта треба строго одвајати један од другог. Потврђивањем закона, довршује се стварање законодавчеве воље, јер докле се год на вољу парламента не дометне још и воља монархова, законодавчева воља не постоји. Проглашавањем закона само се копстатује да је законодавчева 'воља остварена. Потврђивање ~ закона. претходи његовом проглашавању; обнародовање му следује. Са проглашавањем закон још није перфектан. Свака, заповест мора бити саопштена, ономе кога се тиче, след-

· ствено и закон мора бити саопштен поданицима, од којих се тражи да му се покоравају. У модерној држави закон се саопштава поданицима на тај начин, што се акт проглашавања штампа у службеном листу... 'Го објављивање акта проглашавања. назива. се обнародовање. С проглашавањем закон постаје извршан. | јер

зак

док се његова егзистенција не у-

тврди свечаним начином, не може

се приступити чи његовом извршењу. С обнародовањем – закон постаје обвезан, јер док поданиницима не буде могућно сазнати за њега, од њих није тражити да му се покоравају..

Ови акти, проглашавање и обнародовање, не могу се одвајати од закона, као акти који имају да обазбеде само извршење ~ једног већ готовог закона. Закон, док се не прогласи и не обнародује, није перфектан и не производи све своје дејство. Ти акти исто су тако неопходно потребни за стварање закона, као што је потребно решење парламента. и |потврђење монархово...“

г) Гасано ер. Рок (време), који се оставља становницима a, Ce упознају са ново обнародованим законом, назива се у теорији тасано једу. Према последњем ставу чл. 80. Устава: „Закон добија обавезну снагу 15 дана по обнародовању у Службеним Новинама, ако сам закон друкчије не одреди. Дан обнародовања у Службеним – Новинама не рачуна. се.“

После овог рока нови закон обвезује сва лица на која се односи, и нико се не може изговарати да за његову садржину није знао, јер незнање закона никога не оправдава. (8 3. К. 3. и 8 14. Гр. 3.).

Важност закона у погледу територијалном

По принципу државне – суверености, закони треба да важе за све ста– новнике њене области, али се од овог правила чини изузетак према странцима у свима државама, а, на- рочито у погледу примењивања. за- ~