Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

130 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

једно зло, да их за то више себи на врат натовариг И како би се све ово сложило с поносом Кнеза Михаила, са његовим целим држањем у садашњости, са политиком у будућности 2 Природно је са свим било, да су овакви услови ублажили назоре Енглеске, која је дотле упорно стајала на страни Турске; а ова је опет добила, сазнавши за српску понуду, уверење: да би се Србија и мањим градовима задовољила.

Тако је предмет дочекао и јесен 1866. а дотле је Ристић, добивши додира са Грчком, и изменивши мисли непосредно са Кумундуросом, извео на чисто: да Грчка, која је симпатисала устанку на Криту, са своје стране нити хоће нити може што да учини стварно за опште јелинску, а посредио за опште хришћанску ствар на Истоку. А „за Србију бејаше потреба првог реда __ вели Ристић — да сазна намере грчке владе, јер само с њом у савезу смедијаше она ући у акцију.“

Извештаји Ристићеви и о Турскојио Грчкој застану Кнеза и Гарашанина у Крагујевцу, и они даду повода те Кнез нареди да Ристића Министар (10. августа) позове у Београд, где он н стиже 10. октобра 1866.

Овај је долазак обртна тачке у питању о градовима.

„Кнез Михаило, како ме прими, затражи нестрпљиво од мене (вели Ристић у књ. |. стр. 46. Спољ. однашаја Србије) ближа 06јашњења о стању Турске, а поглавито о догађајима у њеним крајевима грчке народности. Кад му ја поднесох ова објашњења у смислу изложбе, што предходи, Кнез ми формално положи питање: шта би Србија могла предузети према приликама у Турској, а с погледом на садржај писма Кумундуросовог, које је на њега произвело дубок, неповољан утисак 2“

„И ако још нисам имао намеру да износим свој предлог, изазван питањем Кнежевим, ја представим да Србија, према скупу свију прилика, нема другога пута но да учини формалан корак, да, у свој форми, захтева од Парте да остави градове, који леже у Србији. Па, на даља питања Кнежева, наставим, да бих имао јаку наду на успех, а колики, да би то зависило од даљих догађаја; али у сваком случају примио бих на себе одговорност за сваку штетну последицу од овога корака; ја сам уверен да је неће бити. Најгори исход. који би се могао замислити могао би бити тај, да Порта одбије наше захтевање, номну том случају ми бисмо били у добитку, јер би нам она олакшала положај пред Европом, ако бисмо се одлучили, да градове одузимамо силом оружја. Ја сумњам да ће до тога доћи; много је вероватније, да ће Порта попустити под притиском догађаја, навластито, ако ови буду узели по њу још тежи обрт.

„Кнез беше веома задовољан добрим изгледима, које му изнесох. Ну тиме још не беше свршено питање; оно се имало узети свестрано у претрес. Недељу дана трајао је тај претрес у Министарству спољашних послова. Разуме се лако, да су најважнији предмети саветовања били, с једне стране, тадашњи положај Турске и њених народа, а с друге, средства и снага Србије, којом