Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ У СРБИЈИ 29

није јој се радовао. Али је било много више оних, који су предвиђали велики обрт од доласка Народне Скупштине и ова је струја навладала, јер ју је руководио најумнији човек у влади, Илија Гарашанин мин. унут. дела. Та је струја у толико пре надвладала, јер њој су припадали први људи и ван владе, а у првом реду представници нове младе интелигенције, Либерали.

Настао је, дакле систематски рад око спреме за Скупштину. Тако је постао и нови закон о Скупштини од 28. октобра 1858., коме су следовали одмах и нови, тако жељно очекивани избори, за које је, по новом изборном закону, задржао за се и право верификације избора министар унутр. дела. Они су руковођени у смислу превратничком уколико су посланици имали бити бирани од народа, јер је било по овом закону, посланика и по положају. А како је за велике промене било услова и горе у влади и доле у народу, избори су потпуно и успели у намераваном смислу. Контингенат посланика из народа дали су Обреновићевци између којих се нарочито истицао велики поборник прогнане династије Стевча Михаиловић, изабран у Јагодини, млади Тодор Туцаковић из Крагујевца и многи други.

Ти су избори, дакле, дали знамениту Свето-Андрејску Скупштину, која се, тога дана, 30. новембра, састала у Београду 1858.

Но сад постаје један процес стапања два, дотле разнородна елемента: стапање Обреновићевца из народа и Либерала из интелигенције. Први су били, у Скупштини и ван ње, политичка војска, други су постали њене вође.

Скупштина бирајући своје часништво, ма да је за председника изабрала Мишу Анастасијевића, једног од представника триумвирата (Вучић — Гарашанин — капетан Миша), за секретара је изабрала представнике Либералне интелигенције ван Скупштине: Јеврема Грујића и Јов. Илића. њима за помоћника Влад. Јовановића. Милован Јанковић, као либерал, дао је оставку на држ. службу и био јеу Београду изабран за посланика. Ови су људи били душа и вође Свето-Андрејске Скупштине, пред којима су пале све дотадашње величине и Вучић и Гарашанин и Миша и цела Олигархија са Кнезом Александром заједно, против кога су чудним стицајем прилика радили и стари и млади, али су коначни успех, прогласом Обреновића, однели ови последњи. Првих дана године 1923 објављени „даписи Јеврема Грујића“ књига прва, бацају необичну јасну светлост на људе и одношаје пред Свето-Андјејску Скупштину. Ми те Записе веома препоручујемо, јер се из њих може видетих дух оног времена, а нарочито и дух Лицејске Омладине. Друга књига истих Записа бави се самом Св. Андрејском Скупштином у којој је ]. Грујић био духовни вођа.

Односно самог развоја догађаја у средини Скупштине, ми поред Записа Ј. Грујића упућујемо на дело Слободана Јовановића — „Уставобранитељи“ — нарочито на његову главу Ш. која носи погодан наслов: „Три дана револуције“, по ком само наслову читалац може

закључити, каквом су се брзином догађаји развијали и у главном већ свршили 11. децембра.