Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СВЕТО-АНДРЕЈСКА НАР. СКУПШТИНА 39

се одреди комисија „која ће потврђен закон Скупштински испитати да ли се, и у колико може сложити са жељама народним, па по том да своје примедбе скупштини саопшти“, Но, сем тога Милив. Јанковић предложи „да Скупштина изјави Правитељству своје незадовољство“; а посланик окр. пожаревачког Стојан Јовановић пита скупштину: „кад се, вели, у опаснијим часовима нисмо устручавали испунити вољу народа, за што би смо малаксавали сад у верном заступању народних интереса, кад су сва непријатељска отешчавања у овом смотрању тако уклоњена 2“

Потврђен закон оде дакле поново у Одбор на ревизију. Скупштина је била решена да одржи свој пројект. Али овај обрт донесе, те Закон Скупштински дође у везу са предлогом о Слободној Штампи, којом је се Свето-Андрејска Скупштина такође занимала, Да расмотримо и развој овога новог питања, које је потицало од младих либералних вођа у Скупштини.

још на састанку Скупштине 9. децембра 1858. „Скупштинар и протојереј лознички Игњат Васић и скупштинар и посланик Крагујевачки Тодор Туцаковић, предложише: да се изда закон да штампа буде слободна, јер то је јемство за слободу народа“. Овим лаконским стилом уписана је у протоколе Свето-андрејске Скупштине — слободна штампа. Предлог је упућен одбору.

Тек месец дана после тога, за које су се време вршили знаменити обрти, и донешен закон о Народној Скупштини, изађе понова на састанку 8. јануара 1859 Васић — Туцаковићев предлог о слободној штампи.

„Одбор, који је одређен за претресање предлога што се на Скупштини учине — вели се у „протоколима“ Народне Скупштине од 8. јануара 1859 — поднесе овој неколико важнијих закључења својих да их реши, између којих на решење дође и предлог о слободној штампи.

„Скупштинар и посланик београдски, секретарг Народне Скупштине Милован Јанковић предложи и Скупштина једногласно реши: да се ово закључење о слободној штампи не само уважи, него да се узме у састав Закона о Скупштини“.

Везујући за закон о Народној Скупштини и опредељења о слободној штампи, одбор, коме је било од стране Скупштине поверена ревизија потврђеног закона скупштинског, на састанку Народне скупштине, сутрадан, 9. јануара 1859 предложи Народној Скупштини, као допуну већ потврђеног закона за Народну скупштину шест разних тачака, а између осталога и ово што иде:

1. Одмах после 1. 8-фа ставити 5. 2. који ће овако гласити:

жан случај за трајања скупштине. Хтело се, још с почетка а пре 11. дек., да се скупштина смести у једну кућу ближе граду, у „шанцу“, а не у здање пиваре, (која је припадала Обреновићима). Посланици су кренули у „шанац“ али једна реч Стаменковићева вратила их је у Пивару. То је се враћање десило7на „Теразијама“ где је сада „Росија“ и сви су сишли Балканском ул. доле у „Пивару“ где су остали до краја рада.

2 Од наименовања Јеврема Грујића ва секретара Кнежеву местоваступнику .